Pretraži blogove

 

Kategorije

Blogovi po datumu

Tagovi

Statistika

  • 469
    Blogs
  • 52
    Active Bloggers
467 blogs
  • 21 Jan 2016
    "Pisanje uz vetar"
      Čitajuci ovo pismo dosla sam do zaključka da gđi. Barjaktarević pisanje uz vetar ide od ruke :) Pitanja koja su se automatski nanizala ...- Zar misli da će tamo, gde ode, premijer da je dočeka i brine njene brige?! (Primetih da se, ovom našem, obraća sa ti, što je iskaz neke bliskosti. Verovatno su kao nokat i meso, pa mu njen odlazak neće lako pasti.)- Gde je ta zemlja "U kojoj se vrednuje rad, ceni poštenje, drži do obrazovanja i u kojoj ima reda i zakona"?! (Da joj nije i Petar Pan neki rod pa će preko veze da je ubaci u Nedođiju?!)- Odakle joj ideja da se negde cene diplome, to je običan požuteo papir koji imaju mnogi i koji se kupuje svuda.- Kakve veze premijer ima sa tim što je jedna srpska unuka, ćerka i majka odlučila da krene trbuhom za kruhom?! (Otišle su mnoge pre nje i otićiće jos mnoge.)- Čemu uopšte to obraćanje premijeru? Zarad veće čitanosti, boljeg google kotiranja?...Pa da krenemo redom.-Boli, premijera uvce, ono praseće, reš pečeno, za nju, kao i za sve nas. Boli našeg, a boli i sve ostale!!! Imaju oni dovoljno svojih briga. Zar i o narodu da brinu?! :) Šalu na stranu, čudi me tolika nesvest i bila sam ubeđena da su mnoge od navedenih stvari prevaziđene ali eto, živ čovek greši. Hajde da se podsetimo stvarnog stanja po gore zadatim stavkama... -Ljudi se cene zbog svojih kvaliteta, znanja, sposobnosti i dostignuća u raznim oblastima, bez obzira na stručnu spremu iliti diplomu okačenu o klin.Ako je njeno najveće dostignuće, do 44 godine života, knjiga "Pisanje uz vetar" i kojekakvi članci nisam sigurna da će joj seledećih 44 biti išta bolje.Razmislite o tome koliko ste postigli do sada, koliko ste intelektualno evoluirali i po tome ćete znati koliko vredite i  šta trebate menjati u životu jer...Za njih, mi smo potrošna roba, kojoj je cena unapred određena bez ikakve garancije. Za sve više od toga morate sami da se pobrinete.Hoćete li bolje, penziono osiguranje platićete ga sami, želite bolje zdravstveno osiguranje, može, al' da ga plaćate sami.Želite li  bolje obrazovanje za svoju decu, može, poluprivatne ili privatne škole koje ćete takođe sami platiti. Za sve ono što je više od minimuma morate debelo da zaginete i platite. I nemojte da zaboravite onu narodnu "Što više imaš više ti treba". -Osim većih plata, u toj zemlji Nedođiji, imaćete i sasvim drugačiji tempo života. -Učite strane jezike, ne žalite ni novac ni vreme da nadopunjujte svoje znanje bez obzira koliko vam je godina i gde se nalazili. -U Nedođiji možete da gostite goste, povremeno, kad vam se uklopi slobodno vreme jer ga je jako malo.Bićete umorni i željni porodice, te vam neće pasti na pamet da pola dana spremate hranu i dva sata perete i raspremate za gostima. Povremeni izlazak sa poznanicima je idealno rešenje. -Kupovaćete novu garderobu po radnjama, istog kvaliteta kao što je ona koju možete da kupite kod kineza za bagatelu. Iste one kopije markirane robe ali po mnogo većoj ceni, ili originalne kreacije poznatih dizajnera za basnoslovne sume novca.Nigde ljudi nisu bolje i modernije obučeni od vas u Srbiji!Sniženja bi jedva (do) čekali, a sakupljali bi i razne kupone sa raznoraznim popustima. To radi svaki, iole, pametan čovek i ne, nije sramota, već promoćurnost! -Neće vas pelješiti inspektori već državni poreznici i osiguravajuće kompanije... -Poštenim radom možete hraniti decu, ali hranom punom pesticida, metala, i ostalih otrovnih materija. Za BIO proizvode morali bi da iskoristite veći deo budzeta a čak i da vam novac ne predstavlja problem nećete imati dovoljno vremena za kuvanje i brigu o svojim najmilijima.Uzimajući u obzir radno vreme i vreme koje deca provedu u školi vrlo je verovatno da ćete decu viđati u večernjim satima što znači da su već i pili i jeli, što po školskim kantinama, što po restoranima brze hrane ili automatima.Vaspitanje i brigu o deci morate podići na daleko veći nivo, jer su kriminal i nasilje daleko zastupljeniji nego u Srbiji.... Ima tu još toliko toga što bih mogla da vam pišem, ali plašim se da je već predugačko. Na sva ona "Zašto" pitanja, koja je gđe. Barjaktarević postavila premijeru, odgovor je jednostavan: Zbog novca!Jer ponos se ne ogleda u materjalnom već duhovnom bogatstvu naroda i verujte mi na reč kada kažem da je Srbija u tom smislu bogata zemlja.   Sve u svemu, pre nego što odlučite da odete iz zemlje, porazgovarajte sa ljudima koji već žive van granica Srbije jer aktuelno, socijalno stanje (siromaštvo) je u svim državama katastrofalno, ne samo u Srbiji, ne samo u Evropi...kompletna planeta je u haotičnom stanju, pa ako već pišate uz vetar pišajte u svom dvorištu! :) Ako se pak odlučite da odete iz zemlje zbog finansijskog stanja, ne zaboravite da su zlatne šezdesete davno prošle.... Veliki pozdrav za sve vas, veliki pozdrav i za gđu. Barjaktarević do sledećeg čitanja, kada bude shvatila da će joj i Bendzamin Franklin i Barok i Rokoko presesti isto kao i Nikola Tesla.
    3437 Objavio/la I ♥ net
  • By I ♥ net
    "Pisanje uz vetar"
      Čitajuci ovo pismo dosla sam do zaključka da gđi. Barjaktarević pisanje uz vetar ide od ruke :) Pitanja koja su se automatski nanizala ...- Zar misli da će tamo, gde ode, premijer da je dočeka i brine njene brige?! (Primetih da se, ovom našem, obraća sa ti, što je iskaz neke bliskosti. Verovatno su kao nokat i meso, pa mu njen odlazak neće lako pasti.)- Gde je ta zemlja "U kojoj se vrednuje rad, ceni poštenje, drži do obrazovanja i u kojoj ima reda i zakona"?! (Da joj nije i Petar Pan neki rod pa će preko veze da je ubaci u Nedođiju?!)- Odakle joj ideja da se negde cene diplome, to je običan požuteo papir koji imaju mnogi i koji se kupuje svuda.- Kakve veze premijer ima sa tim što je jedna srpska unuka, ćerka i majka odlučila da krene trbuhom za kruhom?! (Otišle su mnoge pre nje i otićiće jos mnoge.)- Čemu uopšte to obraćanje premijeru? Zarad veće čitanosti, boljeg google kotiranja?...Pa da krenemo redom.-Boli, premijera uvce, ono praseće, reš pečeno, za nju, kao i za sve nas. Boli našeg, a boli i sve ostale!!! Imaju oni dovoljno svojih briga. Zar i o narodu da brinu?! :) Šalu na stranu, čudi me tolika nesvest i bila sam ubeđena da su mnoge od navedenih stvari prevaziđene ali eto, živ čovek greši. Hajde da se podsetimo stvarnog stanja po gore zadatim stavkama... -Ljudi se cene zbog svojih kvaliteta, znanja, sposobnosti i dostignuća u raznim oblastima, bez obzira na stručnu spremu iliti diplomu okačenu o klin.Ako je njeno najveće dostignuće, do 44 godine života, knjiga "Pisanje uz vetar" i kojekakvi članci nisam sigurna da će joj seledećih 44 biti išta bolje.Razmislite o tome koliko ste postigli do sada, koliko ste intelektualno evoluirali i po tome ćete znati koliko vredite i  šta trebate menjati u životu jer...Za njih, mi smo potrošna roba, kojoj je cena unapred određena bez ikakve garancije. Za sve više od toga morate sami da se pobrinete.Hoćete li bolje, penziono osiguranje platićete ga sami, želite bolje zdravstveno osiguranje, može, al' da ga plaćate sami.Želite li  bolje obrazovanje za svoju decu, može, poluprivatne ili privatne škole koje ćete takođe sami platiti. Za sve ono što je više od minimuma morate debelo da zaginete i platite. I nemojte da zaboravite onu narodnu "Što više imaš više ti treba". -Osim većih plata, u toj zemlji Nedođiji, imaćete i sasvim drugačiji tempo života. -Učite strane jezike, ne žalite ni novac ni vreme da nadopunjujte svoje znanje bez obzira koliko vam je godina i gde se nalazili. -U Nedođiji možete da gostite goste, povremeno, kad vam se uklopi slobodno vreme jer ga je jako malo.Bićete umorni i željni porodice, te vam neće pasti na pamet da pola dana spremate hranu i dva sata perete i raspremate za gostima. Povremeni izlazak sa poznanicima je idealno rešenje. -Kupovaćete novu garderobu po radnjama, istog kvaliteta kao što je ona koju možete da kupite kod kineza za bagatelu. Iste one kopije markirane robe ali po mnogo većoj ceni, ili originalne kreacije poznatih dizajnera za basnoslovne sume novca.Nigde ljudi nisu bolje i modernije obučeni od vas u Srbiji!Sniženja bi jedva (do) čekali, a sakupljali bi i razne kupone sa raznoraznim popustima. To radi svaki, iole, pametan čovek i ne, nije sramota, već promoćurnost! -Neće vas pelješiti inspektori već državni poreznici i osiguravajuće kompanije... -Poštenim radom možete hraniti decu, ali hranom punom pesticida, metala, i ostalih otrovnih materija. Za BIO proizvode morali bi da iskoristite veći deo budzeta a čak i da vam novac ne predstavlja problem nećete imati dovoljno vremena za kuvanje i brigu o svojim najmilijima.Uzimajući u obzir radno vreme i vreme koje deca provedu u školi vrlo je verovatno da ćete decu viđati u večernjim satima što znači da su već i pili i jeli, što po školskim kantinama, što po restoranima brze hrane ili automatima.Vaspitanje i brigu o deci morate podići na daleko veći nivo, jer su kriminal i nasilje daleko zastupljeniji nego u Srbiji.... Ima tu još toliko toga što bih mogla da vam pišem, ali plašim se da je već predugačko. Na sva ona "Zašto" pitanja, koja je gđe. Barjaktarević postavila premijeru, odgovor je jednostavan: Zbog novca!Jer ponos se ne ogleda u materjalnom već duhovnom bogatstvu naroda i verujte mi na reč kada kažem da je Srbija u tom smislu bogata zemlja.   Sve u svemu, pre nego što odlučite da odete iz zemlje, porazgovarajte sa ljudima koji već žive van granica Srbije jer aktuelno, socijalno stanje (siromaštvo) je u svim državama katastrofalno, ne samo u Srbiji, ne samo u Evropi...kompletna planeta je u haotičnom stanju, pa ako već pišate uz vetar pišajte u svom dvorištu! :) Ako se pak odlučite da odete iz zemlje zbog finansijskog stanja, ne zaboravite da su zlatne šezdesete davno prošle.... Veliki pozdrav za sve vas, veliki pozdrav i za gđu. Barjaktarević do sledećeg čitanja, kada bude shvatila da će joj i Bendzamin Franklin i Barok i Rokoko presesti isto kao i Nikola Tesla.
    Jan 21, 2016 3437
  • 29 Aug 2013
    Učinak trčanja na zdravlje
    Pozitivan učinak trčanja na zdravlje i opšte psiho-fizičko stanje organizma je fantastičan! Kao i za sve druge ljudske aktivnosti i za trčanje se mogu navesti dobre i loše strane. Ali da bude jasno odmah na početku: pozitivni učinci trčanja su višestruko veći, dok se negativni efekti najčešće posledica greške u “konzumaciji” ili načinu bavljenja trčanjem. Zbog toga, trčanjem će vam oplemeniti život!     Ako bi stavili na vagu prednosti i rizike, evo kakav bi rezultat mogli da očekujete:   Loše strane trčanja   Loše strane mogu biti razne povrede koje se uglavnom svode na upalu mišića i tetiva, istegnuće mišića/tetiva, uganuće zglobova, bolove u kolenima, iritacija bradavica (zbog trenja sa majicom), žuljeve na tabanima i probleme sa noktima (zbog neodgovarajuće obuće). Velika većina ovih negativnih uticaja trčanja se mogu preuprediti dobrim izborom odgovarajućih patika, staza za trčanje, pravilnog istezanja i zagrevanja pre trčanja, odgovarajućeg tempa trčanja, dobrim rasporedom treninga i odgovarajućom ishranom i hidratacijom. Po pravilu dosta informacija koje će vam pomoći da trčite bezbolno možete pronaći na internetu, ali, još bolji je rad sa isusnim drugarem-trkačem i trenerom, bilo individualnim ili u trkačkom klubu.   Blagotvoran učinak trčanja na zdravlje   Ako, dakle, zanemarimo neki uopšteni rizik koji postoji kada se praktikuje bavljenje bilo kojim sportom, pa i trčanjem, postoje brojni pozitivni učinci trčanja na zdravlje, a neki od njih su: Lakše kontrolisanje telesne mase i/ili gubitak u težini (bez aerobnih treninga nema mršavljenja) Povećanje mišićne mase Dobar uticaj na kardiovaskularni sistem (ako trčite samo 15km nedeljno smanjujete za 50% šansu da obolite od koronarne bolesti srca – tu spadaju infrakt, aritmija, angina pektoris,…). Takođe reguliše krvni pritisak. Povećanje gustine kostiju Stimulisanje lučenja hormona rasta (poznati uzimaju vakcine ovog hormona da bi izgledali mlađe) Smanjenje verovatnoće dobijanja šloga/ infarkta mozga Smanjenje rizika od raka dojke Trčanjem vežbate pluća jer koristite dodatnih 50% kapaciteta koji se inače ne koristi Smanjenje /oslobađanje od svakodnevnog stresa Napredak u emotivnom životu Osnaživanje imunog sistema i otpornosti organizma na infekcije Zaustavljanje ili usporavanje efekata starenja Znatan uticaj na postizanje i održanje fizičke forme Trčanje može imati i blagotvorne psihološke učinke, mnogi trkači imaju neku povećani, euforični osećaj, za koji se smatra da ga izazivaju endorfini – hormoni sreće, koje telo proizvodi kao odgovor na dugotrajno bavljenje sportom. Trčanje je odlična terapija za osobe koje pate od stresa, depresije, kao i osoba koji se bore protiv raznih oblika zavisnosti. Za osobe koje tek ulaze u svet trčanja, važno je znati da je potrebno vreme da se dođe u formu i osete blagodeti efekata trčanja, a za uspeh je najvažnija stvar da se prati kako se organizam oseća i da se prema tome određuje tempo i dužina staze. Sve ovo možda deluje pomalo pompezno, ali pogledajte i pronađite samo u vašem okruženju ljude koji su krenuli da trče i na taj način promenili svoje živote!  Trčite i ostanite aktivni!  
    3413 Objavio/la Forrest Gump
  • By Forrest Gump
    Učinak trčanja na zdravlje
    Pozitivan učinak trčanja na zdravlje i opšte psiho-fizičko stanje organizma je fantastičan! Kao i za sve druge ljudske aktivnosti i za trčanje se mogu navesti dobre i loše strane. Ali da bude jasno odmah na početku: pozitivni učinci trčanja su višestruko veći, dok se negativni efekti najčešće posledica greške u “konzumaciji” ili načinu bavljenja trčanjem. Zbog toga, trčanjem će vam oplemeniti život!     Ako bi stavili na vagu prednosti i rizike, evo kakav bi rezultat mogli da očekujete:   Loše strane trčanja   Loše strane mogu biti razne povrede koje se uglavnom svode na upalu mišića i tetiva, istegnuće mišića/tetiva, uganuće zglobova, bolove u kolenima, iritacija bradavica (zbog trenja sa majicom), žuljeve na tabanima i probleme sa noktima (zbog neodgovarajuće obuće). Velika većina ovih negativnih uticaja trčanja se mogu preuprediti dobrim izborom odgovarajućih patika, staza za trčanje, pravilnog istezanja i zagrevanja pre trčanja, odgovarajućeg tempa trčanja, dobrim rasporedom treninga i odgovarajućom ishranom i hidratacijom. Po pravilu dosta informacija koje će vam pomoći da trčite bezbolno možete pronaći na internetu, ali, još bolji je rad sa isusnim drugarem-trkačem i trenerom, bilo individualnim ili u trkačkom klubu.   Blagotvoran učinak trčanja na zdravlje   Ako, dakle, zanemarimo neki uopšteni rizik koji postoji kada se praktikuje bavljenje bilo kojim sportom, pa i trčanjem, postoje brojni pozitivni učinci trčanja na zdravlje, a neki od njih su: Lakše kontrolisanje telesne mase i/ili gubitak u težini (bez aerobnih treninga nema mršavljenja) Povećanje mišićne mase Dobar uticaj na kardiovaskularni sistem (ako trčite samo 15km nedeljno smanjujete za 50% šansu da obolite od koronarne bolesti srca – tu spadaju infrakt, aritmija, angina pektoris,…). Takođe reguliše krvni pritisak. Povećanje gustine kostiju Stimulisanje lučenja hormona rasta (poznati uzimaju vakcine ovog hormona da bi izgledali mlađe) Smanjenje verovatnoće dobijanja šloga/ infarkta mozga Smanjenje rizika od raka dojke Trčanjem vežbate pluća jer koristite dodatnih 50% kapaciteta koji se inače ne koristi Smanjenje /oslobađanje od svakodnevnog stresa Napredak u emotivnom životu Osnaživanje imunog sistema i otpornosti organizma na infekcije Zaustavljanje ili usporavanje efekata starenja Znatan uticaj na postizanje i održanje fizičke forme Trčanje može imati i blagotvorne psihološke učinke, mnogi trkači imaju neku povećani, euforični osećaj, za koji se smatra da ga izazivaju endorfini – hormoni sreće, koje telo proizvodi kao odgovor na dugotrajno bavljenje sportom. Trčanje je odlična terapija za osobe koje pate od stresa, depresije, kao i osoba koji se bore protiv raznih oblika zavisnosti. Za osobe koje tek ulaze u svet trčanja, važno je znati da je potrebno vreme da se dođe u formu i osete blagodeti efekata trčanja, a za uspeh je najvažnija stvar da se prati kako se organizam oseća i da se prema tome određuje tempo i dužina staze. Sve ovo možda deluje pomalo pompezno, ali pogledajte i pronađite samo u vašem okruženju ljude koji su krenuli da trče i na taj način promenili svoje živote!  Trčite i ostanite aktivni!  
    Aug 29, 2013 3413
  • 25 Aug 2013
    Ko voli nek' izvoli
      Moja sreća da volim jagnjetinu jer ovde samo što je ne bacaju na nas.Nije ni čudo kad na Novom Zelanduimamo 65 miliona ovaca a samo oko 4 miliona ljudi na površini recimo većoj 20 puta od Srbije.Svi naši jaganjci su uvek na ispaši  zelene travice pa je i njihovo meso ,divno,sočno i kako mi volimo da kažemo .Topi se u ustima.Svinjetinu kupujem u jednom mestu koje nije daleko od mene a zove se gle čuda  Po(r)keno .Vrlo čuveno ne samo po svinjskom mesu vec i po fanatstičnim pies  šunki i ogromnim sladoledima       .Da sam u isto vreme spremala i svinjsko pečenje ..je zato što moj Neustrašivi nije baš  veliki ljubitelj jagnjetine ,a i kombinacija je ustvari bas ukusna Pa prijatno. I
    3402 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  • By Dubravka Belogrlic
    Ko voli nek' izvoli
      Moja sreća da volim jagnjetinu jer ovde samo što je ne bacaju na nas.Nije ni čudo kad na Novom Zelanduimamo 65 miliona ovaca a samo oko 4 miliona ljudi na površini recimo većoj 20 puta od Srbije.Svi naši jaganjci su uvek na ispaši  zelene travice pa je i njihovo meso ,divno,sočno i kako mi volimo da kažemo .Topi se u ustima.Svinjetinu kupujem u jednom mestu koje nije daleko od mene a zove se gle čuda  Po(r)keno .Vrlo čuveno ne samo po svinjskom mesu vec i po fanatstičnim pies  šunki i ogromnim sladoledima       .Da sam u isto vreme spremala i svinjsko pečenje ..je zato što moj Neustrašivi nije baš  veliki ljubitelj jagnjetine ,a i kombinacija je ustvari bas ukusna Pa prijatno. I
    Aug 25, 2013 3402
  • 23 Dec 2013
    Volim net
    Nemam baš originalan naslov, ali je odgovarajući. Zaista volim net. Sticajem okolnosti više puta sam se selila sa porodicom, pa tako u Beogradu, a još manje u Zemunu, gotovo da nemam prijatelja. Potrebu za druženjem nadomestio mi je net. Šta više, na netu imam prijatelje koji su bolji nego većina koje sam smatrala prijateljima u RL.     Od malena sam volela da radim nešto rukama. Kad sam došla da živim u ovom velikom gradu, nastavila sam da negujem svoj prvi hobi (ne računajući heklanje, vez, šivenje i ostale tričarije), a to su fitokolaži, ili radovi od presovanog cveća. To radim 25 godina. Otkrivajući čarobni svet neta, otkrivala sam i nove tehnike u kreativnosti, dekupaž, quilling, scrapbooking, čestitke, reciklaža, nakit, sve po malo, a ništa savršeno. Ipak, dovoljno dobro da obradujem prijatelje poklonima, da razmenjujem poklone sa ostalim kreativkama i da mi sve to donosi puno radosti.         Neću više da vas opterećujem svojim radovima. Imam blog samo o tome. Želela sam da se predstavim, da ovde počnem da pišem. Ono najvažnije što želim da vam napišem, mada to verovatno i znate, čim zalazite na ovo lepo mesto. Niko nema dve leve ruke. Svako može nešto da radi, da stvara i tako se oslobađa stresa, pobegne od briga, raduje se svojim rezultatima. Dovoljno je naći uputstva na blogovima ili youtube, kao recept za dobro jelo ili kolače, malo volje i vremena, i možete stvoriti lepotu. Ne mora biti savršeno, važno je da je vaše i da budete srećni i radujete se samom činu stvaranja. Mislim da moji radovi imaju puno grešaka, svakodnevno na blogovima, pinterestu, fejsu gledam šta drugi stvaraju, i vidim da je mnogo bolje od onoga što ja radim. Vidim i da kreativke u inostranstvu imaju savršene materijale i alate, a ja sve radim makazama i improvizovanim alatima. Ipak, u toliko je vrednije ono što stvorim.   Praznici su na pragu, napravite nešto drugačije, ideja je prepun i ovaj sajt i ceo net. Živeli mi!      
    3367 Objavio/la Nena3110
  • By Nena3110
    Volim net
    Nemam baš originalan naslov, ali je odgovarajući. Zaista volim net. Sticajem okolnosti više puta sam se selila sa porodicom, pa tako u Beogradu, a još manje u Zemunu, gotovo da nemam prijatelja. Potrebu za druženjem nadomestio mi je net. Šta više, na netu imam prijatelje koji su bolji nego većina koje sam smatrala prijateljima u RL.     Od malena sam volela da radim nešto rukama. Kad sam došla da živim u ovom velikom gradu, nastavila sam da negujem svoj prvi hobi (ne računajući heklanje, vez, šivenje i ostale tričarije), a to su fitokolaži, ili radovi od presovanog cveća. To radim 25 godina. Otkrivajući čarobni svet neta, otkrivala sam i nove tehnike u kreativnosti, dekupaž, quilling, scrapbooking, čestitke, reciklaža, nakit, sve po malo, a ništa savršeno. Ipak, dovoljno dobro da obradujem prijatelje poklonima, da razmenjujem poklone sa ostalim kreativkama i da mi sve to donosi puno radosti.         Neću više da vas opterećujem svojim radovima. Imam blog samo o tome. Želela sam da se predstavim, da ovde počnem da pišem. Ono najvažnije što želim da vam napišem, mada to verovatno i znate, čim zalazite na ovo lepo mesto. Niko nema dve leve ruke. Svako može nešto da radi, da stvara i tako se oslobađa stresa, pobegne od briga, raduje se svojim rezultatima. Dovoljno je naći uputstva na blogovima ili youtube, kao recept za dobro jelo ili kolače, malo volje i vremena, i možete stvoriti lepotu. Ne mora biti savršeno, važno je da je vaše i da budete srećni i radujete se samom činu stvaranja. Mislim da moji radovi imaju puno grešaka, svakodnevno na blogovima, pinterestu, fejsu gledam šta drugi stvaraju, i vidim da je mnogo bolje od onoga što ja radim. Vidim i da kreativke u inostranstvu imaju savršene materijale i alate, a ja sve radim makazama i improvizovanim alatima. Ipak, u toliko je vrednije ono što stvorim.   Praznici su na pragu, napravite nešto drugačije, ideja je prepun i ovaj sajt i ceo net. Živeli mi!      
    Dec 23, 2013 3367
  • 26 Oct 2013
    Formatiranje linka
    Zdravo svete   Na molbu drage prijateljice rešio sam da otvorim seriju tutorijala korisnicima, u cilju lakšeg snalaženja na internetu, a i da ovo naše lepo mesto izgleda baš onako kako bi smo svi želeli. Nemojte se obazirati na činjenicu da je ovaj tekst pisan na Ubuntu operativnom sistemu, HTML koji je nadležan za nađ cilj je mutiplatformski, pa uputstva naprosto važe za sve operativne sisteme, i za GNU Linuks i za OSX i za Windows. Za sam primer uzećemo link prema stranici koju sa ljubavlju i pažnjom održavam, www.ubuntu-rs.org, a na cilju želimo da naš link izgleda ovako Ubuntu zajednica Srbije.   Ovaj editor sa kojeg kucam, a koji je isti za sve korisnike takođe koristi HTML i ima svoj grafički frontend, samom korisniku je, verovatno, najlakše da koristi njega, a funkcioniše u tri koraka. Idemo da napravimo jedan link zajedno 1. Otkucamo tekst ili deo teksta koji hoćemo da se pretvori u link, u mom primeru taj tekst je Ubuntu zajednica Srbije Kad smo ga otkucali kursorom ga markiramo ili "obeležimo" ovako:     2. sledeći korak je klik na simbol lanca kao što se vidi na sledežem screenshoot-u   Nakon toga pojaviće se dijalog za formatiranje linka koji izgleda tačno ovako Naš zadatak je da popunimo željena polja U polje URL unesemo puni link, u formi za naš primer www.ubuntu-rs.org U polje meta iz padajućeg menija imamo dve opcije, odaberemo po želji, mada je lep običaj odabrati otvori u istom prozoru, i sve to zajedno izgleda upravo ovako   Kako smo zadovoljni, kliknemo na Ubaci i editor že obaviti svoj posao. Klikom na deo teksta koji smo obeležili i otkucali u koraku 1 browser će nas odvesti na adresu koju smo uneli u polje URL   Naravno isti posao možemo uraditi i ručno, pa  tipični HTML kod za link izgleda ovako   ovde ubacujemo tekst koji želimo da se vidi     href je izvor, tj izvorni link, a target je tekst koji želimo da se vidi.   Dobrodošli u svet HTML-a, ja tu živim odavno, i mnogo je lep svet. A nije ni teško.   Uživajte!
    3360 Objavio/la Ladislav Urošević
  • By Ladislav Urošević
    Formatiranje linka
    Zdravo svete   Na molbu drage prijateljice rešio sam da otvorim seriju tutorijala korisnicima, u cilju lakšeg snalaženja na internetu, a i da ovo naše lepo mesto izgleda baš onako kako bi smo svi želeli. Nemojte se obazirati na činjenicu da je ovaj tekst pisan na Ubuntu operativnom sistemu, HTML koji je nadležan za nađ cilj je mutiplatformski, pa uputstva naprosto važe za sve operativne sisteme, i za GNU Linuks i za OSX i za Windows. Za sam primer uzećemo link prema stranici koju sa ljubavlju i pažnjom održavam, www.ubuntu-rs.org, a na cilju želimo da naš link izgleda ovako Ubuntu zajednica Srbije.   Ovaj editor sa kojeg kucam, a koji je isti za sve korisnike takođe koristi HTML i ima svoj grafički frontend, samom korisniku je, verovatno, najlakše da koristi njega, a funkcioniše u tri koraka. Idemo da napravimo jedan link zajedno 1. Otkucamo tekst ili deo teksta koji hoćemo da se pretvori u link, u mom primeru taj tekst je Ubuntu zajednica Srbije Kad smo ga otkucali kursorom ga markiramo ili "obeležimo" ovako:     2. sledeći korak je klik na simbol lanca kao što se vidi na sledežem screenshoot-u   Nakon toga pojaviće se dijalog za formatiranje linka koji izgleda tačno ovako Naš zadatak je da popunimo željena polja U polje URL unesemo puni link, u formi za naš primer www.ubuntu-rs.org U polje meta iz padajućeg menija imamo dve opcije, odaberemo po želji, mada je lep običaj odabrati otvori u istom prozoru, i sve to zajedno izgleda upravo ovako   Kako smo zadovoljni, kliknemo na Ubaci i editor že obaviti svoj posao. Klikom na deo teksta koji smo obeležili i otkucali u koraku 1 browser će nas odvesti na adresu koju smo uneli u polje URL   Naravno isti posao možemo uraditi i ručno, pa  tipični HTML kod za link izgleda ovako   ovde ubacujemo tekst koji želimo da se vidi     href je izvor, tj izvorni link, a target je tekst koji želimo da se vidi.   Dobrodošli u svet HTML-a, ja tu živim odavno, i mnogo je lep svet. A nije ni teško.   Uživajte!
    Oct 26, 2013 3360
  • 23 Apr 2015
    Plavi Poem
    Na jednom beskrajnom plavetnilu,jedno dete nacrtalo je suncesa zestokim junskim varnicama. Iznad morasve moje misliuzdizu se ka slobodi,trazeci jedan odredjeni put,jednu nikad zapustenu stazu. Pevali smo...moj san na krilima vetra,ka nebeskim visinama! Ocigledno je sunce nacrtano decijom rukombilo je sunce moje srece,sunce mog plavog poemaugnezden u jednoj skoljci.Kako je dobro!Volim jedan ceo svetsmeskajuci se cisto!
    3322 Objavio/la Ludi Zmaj
  • By Ludi Zmaj
    Plavi Poem
    Na jednom beskrajnom plavetnilu,jedno dete nacrtalo je suncesa zestokim junskim varnicama. Iznad morasve moje misliuzdizu se ka slobodi,trazeci jedan odredjeni put,jednu nikad zapustenu stazu. Pevali smo...moj san na krilima vetra,ka nebeskim visinama! Ocigledno je sunce nacrtano decijom rukombilo je sunce moje srece,sunce mog plavog poemaugnezden u jednoj skoljci.Kako je dobro!Volim jedan ceo svetsmeskajuci se cisto!
    Apr 23, 2015 3322
  • 27 May 2021
    Učitelj
    Starac sedi u parku, prilazi mu mladić koji ga pita:"Da li me se sećate?"A starac kaže da ga se ne seća. Tada mu mladić kaže da mu je bio učenik, a učitelj pita:„Šta radiš, čime se baviš u životu?“Mladić odgovara:„Pa, postao sam učitelj.“"Ah, divno, poput mene?" reče starac."Pa da. U stvari, postao sam učitelj jer ste me inspirisali da budem poput vas.“Starac, radoznao, pita mladića  kada i kako je odlučio da postane učitelj. A mladić mu ispriča sledeću priču:„Jednog dana je ušao moj drug, takođe učenik, sa lepim novim satom, a ja sam odlučio da ga želim i ukrao sam ga, izvadio sam mu sat iz džepa", reče mladić i nastavi:"Ubrzo nakon toga, moj drug je zapazio da mu je sat nestao i odmah vam se požalio."Onda ste došli ​​u učionicu i rekli:"Ovom učeniku je danas ukraden sat tokom nastave. Ko god da ga je ukrao, ​​molim da ga vrati.""Nisam ga vratio jer nisam želeo. Tada ste zatvorili vrata i rekli nam svima da ustanemo i da ćete nas pretražiti, jedno po jedno, po džepovima, dok sat ne bude pronađen.Ali, rekli ste nam da zatvorimo oči, jer biste tražili njegov sat samo ako bismo svi imali zatvorene oči.Tako smo i učinili, i išli ste od učenika do učenika, od džepa do džepa, a kad ste prepipali moj džep, našli ste sat i uzeli ga.Nastavili ste pretraživati džepove svih nas i kada ste završili, rekli ste da otvorimo oči. Imamo sat.Ništa niste rekli i nikada niste spomenuli tu epizodu. Nikada niste rekli ko je ukrao sat. Tog dana ste zauvek spasili moje dostojanstvo. Bio je to najsramniji dan u mom životu.Na taj dan kada je moje dostojanstvo spašeno odlučio sam da ne postanem lopov, loša osoba. Nikada ništa niste rekli, niti me izgrdili, ili odveli u stranu da biste mi dali moralnu lekciju, ali jasno sam primio vašu poruku.Zahvaljujući vama sam razumio šta pravi vaspitač treba da radi. Da li se sećate tog događaja, profesore?"A profesor reče:"Sećam se situacije, ukradenog sata, koji sam tražio u džepu svih, ali nisam se sećao vas, jer sam takođe zatvarao oči dok sam ga tražio" Ovo je suština nastave - ako nekoga morate poniziti da bi ste ga naučili, ne znate kako da predajete.
    3321 Objavio/la D Boyanna
  • By D Boyanna
    Učitelj
    Starac sedi u parku, prilazi mu mladić koji ga pita:"Da li me se sećate?"A starac kaže da ga se ne seća. Tada mu mladić kaže da mu je bio učenik, a učitelj pita:„Šta radiš, čime se baviš u životu?“Mladić odgovara:„Pa, postao sam učitelj.“"Ah, divno, poput mene?" reče starac."Pa da. U stvari, postao sam učitelj jer ste me inspirisali da budem poput vas.“Starac, radoznao, pita mladića  kada i kako je odlučio da postane učitelj. A mladić mu ispriča sledeću priču:„Jednog dana je ušao moj drug, takođe učenik, sa lepim novim satom, a ja sam odlučio da ga želim i ukrao sam ga, izvadio sam mu sat iz džepa", reče mladić i nastavi:"Ubrzo nakon toga, moj drug je zapazio da mu je sat nestao i odmah vam se požalio."Onda ste došli ​​u učionicu i rekli:"Ovom učeniku je danas ukraden sat tokom nastave. Ko god da ga je ukrao, ​​molim da ga vrati.""Nisam ga vratio jer nisam želeo. Tada ste zatvorili vrata i rekli nam svima da ustanemo i da ćete nas pretražiti, jedno po jedno, po džepovima, dok sat ne bude pronađen.Ali, rekli ste nam da zatvorimo oči, jer biste tražili njegov sat samo ako bismo svi imali zatvorene oči.Tako smo i učinili, i išli ste od učenika do učenika, od džepa do džepa, a kad ste prepipali moj džep, našli ste sat i uzeli ga.Nastavili ste pretraživati džepove svih nas i kada ste završili, rekli ste da otvorimo oči. Imamo sat.Ništa niste rekli i nikada niste spomenuli tu epizodu. Nikada niste rekli ko je ukrao sat. Tog dana ste zauvek spasili moje dostojanstvo. Bio je to najsramniji dan u mom životu.Na taj dan kada je moje dostojanstvo spašeno odlučio sam da ne postanem lopov, loša osoba. Nikada ništa niste rekli, niti me izgrdili, ili odveli u stranu da biste mi dali moralnu lekciju, ali jasno sam primio vašu poruku.Zahvaljujući vama sam razumio šta pravi vaspitač treba da radi. Da li se sećate tog događaja, profesore?"A profesor reče:"Sećam se situacije, ukradenog sata, koji sam tražio u džepu svih, ali nisam se sećao vas, jer sam takođe zatvarao oči dok sam ga tražio" Ovo je suština nastave - ako nekoga morate poniziti da bi ste ga naučili, ne znate kako da predajete.
    May 27, 2021 3321
  • 23 Jun 2021
    Pogrešan
    Voće Hladno i pitko vino Miris narandže Tražićeš na drugim mestima U senkama noćnih prolaza U mirisima posle kiše U sveže pokošenoj travi U tami koja dolazi posle mirnog dana U prostoru koji je postao prazan I tek sada čitaš onako kako treba Polako A ne 3 reda odjednom Teško dišeš Teško ti je Crna slova bole Razmazuju se po beloj pozadini  Oštro Tek sada si shvatio Pustio si  Da se vinova loza tvog bremena Oplete oko mene Pustio si Da me vrhovi iglica borovih izbodu Pustio si  Sve ono što nikada nisi želeo Dozvolio si  Da mene tako vrelu zamrzneš Držao me pod kristalnim staklenim pipcima Kontrolisao gde me trnovi ruže bodu  I konačno pustio  Da me povrede. Stene, oštri i špicasti vrhovi  Neka budu ono što će ostati posle Jer ne možeš ti Protiv vulkanske odlučnosti Protiv vaspitanja gromova Protiv vetra u kosi I zvezda u očima Nećeš uspeti svaki put kad probaš Nejak postaješ Nemoćan I grešiš, grešiš, grešiš Kao i svi Koji moju volju izazivaju u boj Jer ja mogu  Sve što ne možeš ni da zamisliš Sada kada klečiš ispred moje ogoljenosti Koja uvek beše tu Kada me konačno razumeš Ali prekasno Kada pokušavaš da izgovoriš reč, dve Ali prekasno Kada pokušavaš da kažeš da neću uspeti Ne čujem Jer Voće si rukama zgnječio Pitko vino si bez uživanja popio Miris narandže nisi ni primetio I u najvećem plamenu Nudio si mi vino . . A ja vino Nikada nisam volela.
    3316 Objavio/la D Boyanna
  • By D Boyanna
    Pogrešan
    Voće Hladno i pitko vino Miris narandže Tražićeš na drugim mestima U senkama noćnih prolaza U mirisima posle kiše U sveže pokošenoj travi U tami koja dolazi posle mirnog dana U prostoru koji je postao prazan I tek sada čitaš onako kako treba Polako A ne 3 reda odjednom Teško dišeš Teško ti je Crna slova bole Razmazuju se po beloj pozadini  Oštro Tek sada si shvatio Pustio si  Da se vinova loza tvog bremena Oplete oko mene Pustio si Da me vrhovi iglica borovih izbodu Pustio si  Sve ono što nikada nisi želeo Dozvolio si  Da mene tako vrelu zamrzneš Držao me pod kristalnim staklenim pipcima Kontrolisao gde me trnovi ruže bodu  I konačno pustio  Da me povrede. Stene, oštri i špicasti vrhovi  Neka budu ono što će ostati posle Jer ne možeš ti Protiv vulkanske odlučnosti Protiv vaspitanja gromova Protiv vetra u kosi I zvezda u očima Nećeš uspeti svaki put kad probaš Nejak postaješ Nemoćan I grešiš, grešiš, grešiš Kao i svi Koji moju volju izazivaju u boj Jer ja mogu  Sve što ne možeš ni da zamisliš Sada kada klečiš ispred moje ogoljenosti Koja uvek beše tu Kada me konačno razumeš Ali prekasno Kada pokušavaš da izgovoriš reč, dve Ali prekasno Kada pokušavaš da kažeš da neću uspeti Ne čujem Jer Voće si rukama zgnječio Pitko vino si bez uživanja popio Miris narandže nisi ni primetio I u najvećem plamenu Nudio si mi vino . . A ja vino Nikada nisam volela.
    Jun 23, 2021 3316
  • 23 Jun 2021
    Svet je jedno čudno mesto
    ''Svet je jedno čudno mesto Mi smo čudni Stopala su nam uvrnutog izgleda Leđa su nam kriva Neko večito dobacuje da se ispravimo A niko ne objašnjava značaj kičme Kao stuba odbrane Kao linije gde se skladišti samopoštovanje Kao čvrstine koja nosi najteže terete Da sam to znala ranije Ne bih tako grešila Ne bi morao niko da me savetuje Sada bih čuvala Likvor i koštanu srž i kičmenu moždinu Sve pršljenove Meka tkiva Jer  Svet je čudno mesto Mi smo čudni I  Niko ovde ne želi da ti razbije glavu Svi žele da ti ošišaju pramen sa glave Ili da ti  Slome Kičmu.''                 Hvala ti Ivana
    3312 Objavio/la D Boyanna
  • By D Boyanna
    Svet je jedno čudno mesto
    ''Svet je jedno čudno mesto Mi smo čudni Stopala su nam uvrnutog izgleda Leđa su nam kriva Neko večito dobacuje da se ispravimo A niko ne objašnjava značaj kičme Kao stuba odbrane Kao linije gde se skladišti samopoštovanje Kao čvrstine koja nosi najteže terete Da sam to znala ranije Ne bih tako grešila Ne bi morao niko da me savetuje Sada bih čuvala Likvor i koštanu srž i kičmenu moždinu Sve pršljenove Meka tkiva Jer  Svet je čudno mesto Mi smo čudni I  Niko ovde ne želi da ti razbije glavu Svi žele da ti ošišaju pramen sa glave Ili da ti  Slome Kičmu.''                 Hvala ti Ivana
    Jun 23, 2021 3312
  • 18 Feb 2015
    Fazan
    Tragajući za nekim uspomenama, pronađoh ostatke starog šatora iz vremena detinjstva. Taj šator bio je najbitniji deo opreme za kampovanje sa kojom sam obišao staru Jugu u ona davna sretna i mirna vremena. Ova priča datira još sa početka te kamperske avanture, kada sam sa roditeljima i bratom proveo skoro celo leto u auto kampu u Fažani. Za ove mlađe generacije, to je mesto u Istri, tačno naspram onih čuvenih Briona u kojoj se baškario Čeda the great.  Sećam se da nam je otac još tokom puta pričao kako je kamp u šumi punoj ptica, a da dominiraju fazani, po čemu je i mesto dobilo ime. Sećam se da smo dobar deo dana provodili baš u toj šumi, jedno vreme gledajući kako moćni gliseri organa reda i mira (to se tada tako zvalo) presreću neke nadobudne strance koji pokušavaju da se približe nedodirivoj oazi mira velikog Če-a, a zatim kako se ti stranci u paničnom strahu udaljavaju brže nego što su se pojavili.  Osećaje ponosa izazvanog činjenicom da su naši (čitaj organi) toliko moćni spram tih bednih imperijalističkih (čitaj uglavnom nemačkih) čamčića, gasili smo pokušavajući da u toj šumi pronađemo po neko živo biće (čitaj lovina iz mašte neartikulisanih klinaca). I naravno, svaki pokušaj završavao se utešnom nagradom - palačinkama pored šatora dežurne mame. A bilo je nas ... klinaca.. ihaaaa.. preko 20 onako na gomili.  I tako... vraćajući se iz jednog od tih neuspešnih pohoda (čitaj lova), pun zavisti prema onom mlađem delu bratskosestrinske populacije koji je morao na popodnevno spavanje, dok se već mogao osetiti miris onih pomenutih palačinki, ispred nas je iskočila neka čudna kokoška. Naravno, kokoška nije imala nikakvih šansi spram tih, u mislima već pojedenih kapmerskih specijaliteta.... dok moj ćale nije viknuo.... "Drži ga, to je fazan!!!"  Ufff... kakva je tada ludnica nastala... Pokušajte samo da zamislite kako je tek zblanut bio tj mučenik fazan kad je skapirao da ga odjednom juri armada klinaca od kojih neki jedva da su bili malo veći od njega... i to po kampu punom onih užadi za zatezanje i sličnih skrivenih zamki. Mukica je par puta pokušala da uzleti i svaki put okidala po neki kanap, a nismo ni mi ništa bolje prolazili... padali smo jedni preko drugih, ali od potere nismo odustali, pa čak ni kada nam je zbrisao iz nemoguće situacije - uleteo je u šator, ali dok smo se mi gurali na onim improvizovanim vratima, on je sunuo ispod šatora i nastavio beg.  Verovatno bi u svakoj drugoj situaciji on zbrisao, ali je ta silna kamperska oprema uradila svoje i mučenik se konačno ukoprcao u neku zaštitnu mrežu, a nas nekoliko je u stilu velikih fudbalskih golmana zaplivalo i uhvatilo ga. Pravo je čudo kako smo svi prošli bez povrede u tom krkljancu.  Bilo kako bilo, dani naših pokislih noseva na povratku iz neuspelog lova i prozivke od strane roditelja i ostalih posmatrača zamenio je novi ponos, jači čak i od onog vezanog za organe (reda i mira) sa pčetka priče. I tako, pucajući od ponosa, postavili smo pitanje .. Sta sada?  Fazan je onako premoren i sav u traumi, jedva davao znake života, pa smo se i mi brzo sažalili i pokušali u upravi kampa da nađemo neko rešenje. Naravno, vrlo brzo smo skapirali da je jedino njihovo rešenje bila neka supa od fazana (tada nije još bilo recepata na www.volimo.net pa bi to verovatno bio neki bućkuriš), pa su se lovci pretvorili u mirotvorce i borce za očuvanje životne (čitaj kamperske) sredine. Uputili smo se duboko u šumu, usput sakivajući tragove za sve one koji bi nas eventualno pratili i došli do naše lovine..  Toliko smo dobro sakrili te tragove da nam je trebalo dobrih dva sata da se posle vratimo u kamp. A fazan? Ah.. fazan je onako povremeno.. na jedno oko provirivao gde je i ko ga trenutno nosi, a mi smo već bili u panici da mučenik ne izumre pre nego što ga vratimo u matičnu divljinu. Našli smo neki žbun, položili ga tu, on je opet onako jednim okom provirio u fazonu "Šta se dešava?"... a zatim, čim smo se mi udaljili par koraka, brzinom munje nestao u šumi. Verovatno je rekao i ono biiip biiip, ali ga od silnog uzbuđenja nismo čuli.... tek, par minuta kasnije poželeli smo da se vrati i pokaže nam put do obale. Jes.. vratio se.... Elem.. ekspedicija se u sumrak vratila, nekako smo na prevaru izbegli batine uzbunjenog i usplahirenog dela starije kamperske populacije (čitaj roditelja), koji je u toj silnoj plahovitoj zabrinutosti smlatio celu zalihu popodnevnih palačinki... a mi... mi klinci smo u nastavku leta ipak radije posmatrali one organe (znate već, reda i mira), sve dok nam neko nije rekao da je i more bogato nečim što se može loviti... ali, to je već neka druga priča... isti su samo ti .. organi... kako god okrenete.. oni su uvek tu negde, iako Čede više nema... ajd, odoh, zagore mi ručak...
    3312 Objavio/la Chupko Chupavi
  • By Chupko Chupavi
    Fazan
    Tragajući za nekim uspomenama, pronađoh ostatke starog šatora iz vremena detinjstva. Taj šator bio je najbitniji deo opreme za kampovanje sa kojom sam obišao staru Jugu u ona davna sretna i mirna vremena. Ova priča datira još sa početka te kamperske avanture, kada sam sa roditeljima i bratom proveo skoro celo leto u auto kampu u Fažani. Za ove mlađe generacije, to je mesto u Istri, tačno naspram onih čuvenih Briona u kojoj se baškario Čeda the great.  Sećam se da nam je otac još tokom puta pričao kako je kamp u šumi punoj ptica, a da dominiraju fazani, po čemu je i mesto dobilo ime. Sećam se da smo dobar deo dana provodili baš u toj šumi, jedno vreme gledajući kako moćni gliseri organa reda i mira (to se tada tako zvalo) presreću neke nadobudne strance koji pokušavaju da se približe nedodirivoj oazi mira velikog Če-a, a zatim kako se ti stranci u paničnom strahu udaljavaju brže nego što su se pojavili.  Osećaje ponosa izazvanog činjenicom da su naši (čitaj organi) toliko moćni spram tih bednih imperijalističkih (čitaj uglavnom nemačkih) čamčića, gasili smo pokušavajući da u toj šumi pronađemo po neko živo biće (čitaj lovina iz mašte neartikulisanih klinaca). I naravno, svaki pokušaj završavao se utešnom nagradom - palačinkama pored šatora dežurne mame. A bilo je nas ... klinaca.. ihaaaa.. preko 20 onako na gomili.  I tako... vraćajući se iz jednog od tih neuspešnih pohoda (čitaj lova), pun zavisti prema onom mlađem delu bratskosestrinske populacije koji je morao na popodnevno spavanje, dok se već mogao osetiti miris onih pomenutih palačinki, ispred nas je iskočila neka čudna kokoška. Naravno, kokoška nije imala nikakvih šansi spram tih, u mislima već pojedenih kapmerskih specijaliteta.... dok moj ćale nije viknuo.... "Drži ga, to je fazan!!!"  Ufff... kakva je tada ludnica nastala... Pokušajte samo da zamislite kako je tek zblanut bio tj mučenik fazan kad je skapirao da ga odjednom juri armada klinaca od kojih neki jedva da su bili malo veći od njega... i to po kampu punom onih užadi za zatezanje i sličnih skrivenih zamki. Mukica je par puta pokušala da uzleti i svaki put okidala po neki kanap, a nismo ni mi ništa bolje prolazili... padali smo jedni preko drugih, ali od potere nismo odustali, pa čak ni kada nam je zbrisao iz nemoguće situacije - uleteo je u šator, ali dok smo se mi gurali na onim improvizovanim vratima, on je sunuo ispod šatora i nastavio beg.  Verovatno bi u svakoj drugoj situaciji on zbrisao, ali je ta silna kamperska oprema uradila svoje i mučenik se konačno ukoprcao u neku zaštitnu mrežu, a nas nekoliko je u stilu velikih fudbalskih golmana zaplivalo i uhvatilo ga. Pravo je čudo kako smo svi prošli bez povrede u tom krkljancu.  Bilo kako bilo, dani naših pokislih noseva na povratku iz neuspelog lova i prozivke od strane roditelja i ostalih posmatrača zamenio je novi ponos, jači čak i od onog vezanog za organe (reda i mira) sa pčetka priče. I tako, pucajući od ponosa, postavili smo pitanje .. Sta sada?  Fazan je onako premoren i sav u traumi, jedva davao znake života, pa smo se i mi brzo sažalili i pokušali u upravi kampa da nađemo neko rešenje. Naravno, vrlo brzo smo skapirali da je jedino njihovo rešenje bila neka supa od fazana (tada nije još bilo recepata na www.volimo.net pa bi to verovatno bio neki bućkuriš), pa su se lovci pretvorili u mirotvorce i borce za očuvanje životne (čitaj kamperske) sredine. Uputili smo se duboko u šumu, usput sakivajući tragove za sve one koji bi nas eventualno pratili i došli do naše lovine..  Toliko smo dobro sakrili te tragove da nam je trebalo dobrih dva sata da se posle vratimo u kamp. A fazan? Ah.. fazan je onako povremeno.. na jedno oko provirivao gde je i ko ga trenutno nosi, a mi smo već bili u panici da mučenik ne izumre pre nego što ga vratimo u matičnu divljinu. Našli smo neki žbun, položili ga tu, on je opet onako jednim okom provirio u fazonu "Šta se dešava?"... a zatim, čim smo se mi udaljili par koraka, brzinom munje nestao u šumi. Verovatno je rekao i ono biiip biiip, ali ga od silnog uzbuđenja nismo čuli.... tek, par minuta kasnije poželeli smo da se vrati i pokaže nam put do obale. Jes.. vratio se.... Elem.. ekspedicija se u sumrak vratila, nekako smo na prevaru izbegli batine uzbunjenog i usplahirenog dela starije kamperske populacije (čitaj roditelja), koji je u toj silnoj plahovitoj zabrinutosti smlatio celu zalihu popodnevnih palačinki... a mi... mi klinci smo u nastavku leta ipak radije posmatrali one organe (znate već, reda i mira), sve dok nam neko nije rekao da je i more bogato nečim što se može loviti... ali, to je već neka druga priča... isti su samo ti .. organi... kako god okrenete.. oni su uvek tu negde, iako Čede više nema... ajd, odoh, zagore mi ručak...
    Feb 18, 2015 3312