Blogovi

Pretraži blogove

 

Kategorije

Blogovi po datumu

Tagovi

Statistika

  • 469
    Blogs
  • 52
    Active Bloggers
467 blogs
  • 11 Dec 2013
    Svi naši lopovi Moj današnji gost iprijatelj Književnik Pavle
    Književnik Pavle Stanišić, divno piše i lepo recituje.   SVI  NAŠI  LOPOVI   Svi koji su vidjeli kad sam napisao ovaj naslov, pitali su je li to novi popis stanovništa ili se to odnosi na ovaj postojeći i ima li tu pitanje o nacionalnoj pripadnosti. Naravno da ima.  Jer, i lopovi imaju nacionalnost i bitno se razlikuju. Naši lopovi su pošteni, a njihovi su još gori. Nikad ne bismo svoje lopove mijenjali za neke druge. Vidjećete na izborima. U ovih naših nekoliko (još se ne zna tačan broj) jezika riječ lopov ima jedno vrlo delikatno značenje. Kad djevojka momku kaže „Lopove jedan!“, to znači skoro izjavu ljubavi. Riječ lopov se upotrebljava „od milja“ kao i neke druge lijepe riječi. A to pokazuje i naš stav prema lopovima. Istina, do lopova se danas teško dolazi, morate se najaviti, pa čekati,  uvijek su zauzeti. Ne znam šta još rade. A rade li, rade. Toliko toga treba srediti. Sredili su banke, fabrike, velika i mala preduzeća, sredili su državu, kulturu, obrazovanje, saobraćaj, prošlost, sad nam sređuju i budućnost. Jer, ko će im za toliki trud obezbijediti zaslužene penzije? Počeli su i misli da kradu, suze naše, snove, stihove... I duše hoće da nam srede. A ima ih. Kad bi se organizovala parada ponosa lopova, kolona bi se otegla do Evropske unije. Sve pokradoše. I ne prestaju. Kad pomislimo da više nemamo ništa, oni pronađu. Da njih nema, davno bismo propali. Oni otkrivaju naše neotkrivene resurse i svakodnevno nas ubjeđuju da su naša bogatstva neiscrpna. Nismo ni znali šta smo imali dok nas nisu pokrali. Sad znamo. I ponosimo se tim što su nam oni otkrili. Nedavno je jedna grupa lopova provalila u neki restoran i ukrala dvije porcije ćevapa, više nije bilo pripremljeno. Kakvi kradljivci, takav i pokradeni.  A mi smo nešto drugo. I naši lopovi su drukčiji. Kod nas je sve na nivou. Lopovi su na cijeni. Naši uvaženi lopovi znaju šta rade i kako se to radi u savremenim uslovima. Za te poslove oni su kvalifikovani, imaju diplome, prvo su to sredili po Bolonji, ali i po svim drugim opštinama, kantonima i distriktima. Važno je da rade transparentno. Iskeno, žao mi je naših lopova. Pa, i oni su ljudi. A rade u tako teškim uslovima i to danonoćno, nemaju vremena ni za osnovna ljudska prava. Život im prosto prolazi u neznanju. Oni su vlasnici nekakvih preduzeća s kojima ne znaju šta će, raznih vila koje treba održavati, a ne služe ničemu, donose se zakoni samo protiv njih, neki rijetki su već osuđeni ni krivi ni dužni. Oni smatraju da su ih osudili veći lopovi i to samo iz zavisti. A sve je moguće. Eto, takvi smo mi, lopovi.   
    2171 Objavio/la Dubravka Belogrlic
  • By Dubravka Belogrlic
    Svi naši lopovi Moj današnji gost iprijatelj Književnik Pavle
    Književnik Pavle Stanišić, divno piše i lepo recituje.   SVI  NAŠI  LOPOVI   Svi koji su vidjeli kad sam napisao ovaj naslov, pitali su je li to novi popis stanovništa ili se to odnosi na ovaj postojeći i ima li tu pitanje o nacionalnoj pripadnosti. Naravno da ima.  Jer, i lopovi imaju nacionalnost i bitno se razlikuju. Naši lopovi su pošteni, a njihovi su još gori. Nikad ne bismo svoje lopove mijenjali za neke druge. Vidjećete na izborima. U ovih naših nekoliko (još se ne zna tačan broj) jezika riječ lopov ima jedno vrlo delikatno značenje. Kad djevojka momku kaže „Lopove jedan!“, to znači skoro izjavu ljubavi. Riječ lopov se upotrebljava „od milja“ kao i neke druge lijepe riječi. A to pokazuje i naš stav prema lopovima. Istina, do lopova se danas teško dolazi, morate se najaviti, pa čekati,  uvijek su zauzeti. Ne znam šta još rade. A rade li, rade. Toliko toga treba srediti. Sredili su banke, fabrike, velika i mala preduzeća, sredili su državu, kulturu, obrazovanje, saobraćaj, prošlost, sad nam sređuju i budućnost. Jer, ko će im za toliki trud obezbijediti zaslužene penzije? Počeli su i misli da kradu, suze naše, snove, stihove... I duše hoće da nam srede. A ima ih. Kad bi se organizovala parada ponosa lopova, kolona bi se otegla do Evropske unije. Sve pokradoše. I ne prestaju. Kad pomislimo da više nemamo ništa, oni pronađu. Da njih nema, davno bismo propali. Oni otkrivaju naše neotkrivene resurse i svakodnevno nas ubjeđuju da su naša bogatstva neiscrpna. Nismo ni znali šta smo imali dok nas nisu pokrali. Sad znamo. I ponosimo se tim što su nam oni otkrili. Nedavno je jedna grupa lopova provalila u neki restoran i ukrala dvije porcije ćevapa, više nije bilo pripremljeno. Kakvi kradljivci, takav i pokradeni.  A mi smo nešto drugo. I naši lopovi su drukčiji. Kod nas je sve na nivou. Lopovi su na cijeni. Naši uvaženi lopovi znaju šta rade i kako se to radi u savremenim uslovima. Za te poslove oni su kvalifikovani, imaju diplome, prvo su to sredili po Bolonji, ali i po svim drugim opštinama, kantonima i distriktima. Važno je da rade transparentno. Iskeno, žao mi je naših lopova. Pa, i oni su ljudi. A rade u tako teškim uslovima i to danonoćno, nemaju vremena ni za osnovna ljudska prava. Život im prosto prolazi u neznanju. Oni su vlasnici nekakvih preduzeća s kojima ne znaju šta će, raznih vila koje treba održavati, a ne služe ničemu, donose se zakoni samo protiv njih, neki rijetki su već osuđeni ni krivi ni dužni. Oni smatraju da su ih osudili veći lopovi i to samo iz zavisti. A sve je moguće. Eto, takvi smo mi, lopovi.   
    Dec 11, 2013 2171
  • 15 May 2016
    Kako se udvara dežurni švaler na Fejsbuku
    Naša gošća g.Negoslava sa ovim fenomenalnim blogom... Dežurni Švaler na Fejsbuku je veoma rasprostranjeno zanimanje u zemljici Stradiji. Portret Dežurnog Švalera se kreće u rasponu od bradice tek u naznakama do debelih i još debljih  bora urezanih oko usana, oko očiju i ponadbulih podočnjaka, na čelu, bradi i na svim ostalim mestima na kojima bore mogu da se pojave, s mestimičnim tragovima dugogodišnje upotrebe alkohola i duvana. Od predpubertetske stidljivosti do staračke navalentnosti. I mladalačke samouverenosti onih godina kad ti fale samo krila pa da poletiš. A možeš i avion da povezeš. Ako se neko usudi da ti da "kljućeve".O onima mladima neću. Smatraju da je njihovo da pitaju "tete" šta ih pitaju, a tete nemaju prava da se ljute. Jer neke to i traže pa oni ne znaju koju smeju a koju ne smeju. Da pitaju.Pa pitaju sve redom.Dežurni Fejsbuk Švaler mojie generacije obično nema prebijene banke u džepu, što u zemlji Stradijici i nije neka posebna ni falinka- niti je za hvalu niti je za žalbu, ali on tu činjenicu vrlo vešto zloupotrebljava u svrhu uspostavljanja konverzacije sa Protivnicom.Ne bi li kod nje izazvao dovoljnu dozu empatičnosti kako bi otvorio sebi put za još koju partiju konverzacije. Budući da mu ova na prvu loptu nije dovoljna za sve što je namerio: da stupi u kontakt, da izazove empatiju, da pređe u napad i da predribla dotičnu, da ne kažem, tu Protivnicu. Dok izaziva tugaljivost kod Protivnice, Dežurni Fejsbuk Švaler ne propušta da napomene kako je dugogodišnji ali nažalost bivši direktor (obavezno neke propale firme), sada bez stalnog zaposlenja, bez redovnih primanja i kako muku muči na nekom... imanju, honorarnom poslu, na trange-frange i ostalim snađiSe rabotama i kako istrajava, sve u nadi da će mu jednoga dana svanuti. Pritom, naravno, i dalje je mlad za ljubav ali, eto, nema srodnu dušu. Žena ga je napustila... u njegovoj priči obavezno je on nju šutnuo jer je bila neverna, nepoštena, lenja, gruba... ali on se i dalje nada da na ovom svetu ipak postoji neka Dobra i Plemenita (još ne priznaje ono... i dobrostojeća), koja će umeti da ceni  zagrljaje njegovih žuljevitih ruku i poglede njegovih pre vremena usahlih očiju, u kojima još tinja nada da će se ogrejati na plamenu dobrote i dobre obezbeđenosti neke koja ga i takvog nikakvog zaslužuje.Kad se prihvati žrtve, Dežurni Fejsbuk Švaler se primiri nekoliko dana, pa joj, onako, kao slučajno, mahne iz prikrajka. Iako mu je rekla na startu da je udata, da je verna, da nema vremena za zavitlancije, a ni volje, da ima nezgodnog muža koji ne voli njena FB dopisivanja sa muškarcima. Nekoliko dana pauze pa opet mahne.A onda prelazi u napad."Jaooooo, kako ti doooobro pišeš, tvoji statusi su taaaaaako jaki... samo šteta, retko ih ko razume, kao na primer...  ja. Ti si divna, sjajna, lepa, mnogo si lepa žena, jao što  ti je dobra ona slika. Nemoj da se ljutiš, molim te, znam da si udata, ali znaš... ja bih voleo da se mi ovako malo dopisujemo, samo da se dopisujemo, ništa drugo ne tražim, verujem da si verna i da nećeš da varaš muža, samo sam mislio, ovako, malo, ovde, slobodnije... i tako to. Ma daaaaaaaaaj, pa neće tvoj muž ništa da zna, šta ti je, pa ja nisam ni rekao da si neverna... ti si prelepa žena i jako pametna, razumeš ti to. To će biti samo među nama.Kako ti ne prilični, pa i ti imaš pravo da se negde isprazniš, šta ti je. Kako ne vodiš takve razgovore? A o čemi bi ti? Biću iskren, sviđaš mi se. I želim bre i da se vidimo, pošto smo blizu. Što sad ćutiš? Puši ..... babo buđava i izgužvana.Nadam se da neboli istina."Dobro, desi se da ima i ženu, Dežurni Fejsbuk Švaler. Takav je još nesebičniji... u deljenju komplimenata. Kad mu kažeš da je i njegova žena lepa, obavezno to previdi, ali zato vidi svaki tvoj zanosni osmeh i sve ostale tvoje kvalitete na ono malo fotografije koje ne sme ni da lajkuje. Onda pokušavaš da mu slanjem pozdrava njegovoj ženi daš do znanja da je zalutao, ali ništa... dok mu ne nacrtaš sve što oćeš da mu kažeš, on se ne udaljava. A onda ode brzinom munje. Bez ostanizbogom. Ali dobro, takav ti bar ne kaže da si ružna, raspala, buđava... baba. Mislim, ne zbog toga što ti je dan pre toga pisao da si najlepša na netu, a i šire, nego zbog žene, verujem. Nikad se na zna kakvog je karaktera Protivnica, pa što da joj se zamera.I tako... meni prijateljice pripretiše da će me blokirati zato što sam počela da za prijatelje primam sve i svašta. Nisam rekla svakog, Sve i Svašta. Pa kod mene vide njih pa i njima dele komplimente od- lepotice do babo izgužvana.Od sad, na prvu i bez provere, prihvatam samo žene.Čak i babe izgužvane, sem onih u negližeu i sa štiklama, u krevetu. Sa pirsingom u tetovažom na bedru. Zajedničke prijatelje sa takvim "damama", brišem.Nemam li 50 zajedničkih prijatelja sa Fb kandidatom u liku muškarca- odbijam zahtev za prijateljstvo. Nije me ogadilo "babojednaizgužvana", ali ako je i zbog jednog teksta na blogu, dosta je žrtve bilo. http://negoslava.blogspot.rs/
    2170 Objavio/la Bibaaa
  • By Bibaaa
    Kako se udvara dežurni švaler na Fejsbuku
    Naša gošća g.Negoslava sa ovim fenomenalnim blogom... Dežurni Švaler na Fejsbuku je veoma rasprostranjeno zanimanje u zemljici Stradiji. Portret Dežurnog Švalera se kreće u rasponu od bradice tek u naznakama do debelih i još debljih  bora urezanih oko usana, oko očiju i ponadbulih podočnjaka, na čelu, bradi i na svim ostalim mestima na kojima bore mogu da se pojave, s mestimičnim tragovima dugogodišnje upotrebe alkohola i duvana. Od predpubertetske stidljivosti do staračke navalentnosti. I mladalačke samouverenosti onih godina kad ti fale samo krila pa da poletiš. A možeš i avion da povezeš. Ako se neko usudi da ti da "kljućeve".O onima mladima neću. Smatraju da je njihovo da pitaju "tete" šta ih pitaju, a tete nemaju prava da se ljute. Jer neke to i traže pa oni ne znaju koju smeju a koju ne smeju. Da pitaju.Pa pitaju sve redom.Dežurni Fejsbuk Švaler mojie generacije obično nema prebijene banke u džepu, što u zemlji Stradijici i nije neka posebna ni falinka- niti je za hvalu niti je za žalbu, ali on tu činjenicu vrlo vešto zloupotrebljava u svrhu uspostavljanja konverzacije sa Protivnicom.Ne bi li kod nje izazvao dovoljnu dozu empatičnosti kako bi otvorio sebi put za još koju partiju konverzacije. Budući da mu ova na prvu loptu nije dovoljna za sve što je namerio: da stupi u kontakt, da izazove empatiju, da pređe u napad i da predribla dotičnu, da ne kažem, tu Protivnicu. Dok izaziva tugaljivost kod Protivnice, Dežurni Fejsbuk Švaler ne propušta da napomene kako je dugogodišnji ali nažalost bivši direktor (obavezno neke propale firme), sada bez stalnog zaposlenja, bez redovnih primanja i kako muku muči na nekom... imanju, honorarnom poslu, na trange-frange i ostalim snađiSe rabotama i kako istrajava, sve u nadi da će mu jednoga dana svanuti. Pritom, naravno, i dalje je mlad za ljubav ali, eto, nema srodnu dušu. Žena ga je napustila... u njegovoj priči obavezno je on nju šutnuo jer je bila neverna, nepoštena, lenja, gruba... ali on se i dalje nada da na ovom svetu ipak postoji neka Dobra i Plemenita (još ne priznaje ono... i dobrostojeća), koja će umeti da ceni  zagrljaje njegovih žuljevitih ruku i poglede njegovih pre vremena usahlih očiju, u kojima još tinja nada da će se ogrejati na plamenu dobrote i dobre obezbeđenosti neke koja ga i takvog nikakvog zaslužuje.Kad se prihvati žrtve, Dežurni Fejsbuk Švaler se primiri nekoliko dana, pa joj, onako, kao slučajno, mahne iz prikrajka. Iako mu je rekla na startu da je udata, da je verna, da nema vremena za zavitlancije, a ni volje, da ima nezgodnog muža koji ne voli njena FB dopisivanja sa muškarcima. Nekoliko dana pauze pa opet mahne.A onda prelazi u napad."Jaooooo, kako ti doooobro pišeš, tvoji statusi su taaaaaako jaki... samo šteta, retko ih ko razume, kao na primer...  ja. Ti si divna, sjajna, lepa, mnogo si lepa žena, jao što  ti je dobra ona slika. Nemoj da se ljutiš, molim te, znam da si udata, ali znaš... ja bih voleo da se mi ovako malo dopisujemo, samo da se dopisujemo, ništa drugo ne tražim, verujem da si verna i da nećeš da varaš muža, samo sam mislio, ovako, malo, ovde, slobodnije... i tako to. Ma daaaaaaaaaj, pa neće tvoj muž ništa da zna, šta ti je, pa ja nisam ni rekao da si neverna... ti si prelepa žena i jako pametna, razumeš ti to. To će biti samo među nama.Kako ti ne prilični, pa i ti imaš pravo da se negde isprazniš, šta ti je. Kako ne vodiš takve razgovore? A o čemi bi ti? Biću iskren, sviđaš mi se. I želim bre i da se vidimo, pošto smo blizu. Što sad ćutiš? Puši ..... babo buđava i izgužvana.Nadam se da neboli istina."Dobro, desi se da ima i ženu, Dežurni Fejsbuk Švaler. Takav je još nesebičniji... u deljenju komplimenata. Kad mu kažeš da je i njegova žena lepa, obavezno to previdi, ali zato vidi svaki tvoj zanosni osmeh i sve ostale tvoje kvalitete na ono malo fotografije koje ne sme ni da lajkuje. Onda pokušavaš da mu slanjem pozdrava njegovoj ženi daš do znanja da je zalutao, ali ništa... dok mu ne nacrtaš sve što oćeš da mu kažeš, on se ne udaljava. A onda ode brzinom munje. Bez ostanizbogom. Ali dobro, takav ti bar ne kaže da si ružna, raspala, buđava... baba. Mislim, ne zbog toga što ti je dan pre toga pisao da si najlepša na netu, a i šire, nego zbog žene, verujem. Nikad se na zna kakvog je karaktera Protivnica, pa što da joj se zamera.I tako... meni prijateljice pripretiše da će me blokirati zato što sam počela da za prijatelje primam sve i svašta. Nisam rekla svakog, Sve i Svašta. Pa kod mene vide njih pa i njima dele komplimente od- lepotice do babo izgužvana.Od sad, na prvu i bez provere, prihvatam samo žene.Čak i babe izgužvane, sem onih u negližeu i sa štiklama, u krevetu. Sa pirsingom u tetovažom na bedru. Zajedničke prijatelje sa takvim "damama", brišem.Nemam li 50 zajedničkih prijatelja sa Fb kandidatom u liku muškarca- odbijam zahtev za prijateljstvo. Nije me ogadilo "babojednaizgužvana", ali ako je i zbog jednog teksta na blogu, dosta je žrtve bilo. http://negoslava.blogspot.rs/
    May 15, 2016 2170
  • 07 Oct 2013
    ноћни суноврати
    склизнутом тангентом у једној елипси лопте лавеж кротки ко дно наше тајне   имена и лица заспали у ноћи роје се и ћуте ко звездице сјајне   ехо мојих лажи бетон заковитлан у ту сету нему ко корњаче трајне   све дрхте од миља у хаосу снова где временом смакнут ја трајем без циља.
    2167 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    ноћни суноврати
    склизнутом тангентом у једној елипси лопте лавеж кротки ко дно наше тајне   имена и лица заспали у ноћи роје се и ћуте ко звездице сјајне   ехо мојих лажи бетон заковитлан у ту сету нему ко корњаче трајне   све дрхте од миља у хаосу снова где временом смакнут ја трајем без циља.
    Oct 07, 2013 2167
  • 22 Jan 2020
    Vreme
    ''Da sam se ja pitala Naši razgovori bi još trajali Menjali bi se samo dani Sobe i ulice Kafanski stolovi Izlozi I prolaznici. Da sam se ja pitala Ti bi bio moja  Prva i poslednja stanica I ne bi bilo potrebe  Napuštati snove  Ni zbog čega. Da sam se ja pitala Sve pesme bi otišle  U najtamniju šuzmu  A mi bismo zauvek hodali Jedno kraj drugog.''   -Brankica Veljković
    2166 Objavio/la D Boyanna
  • By D Boyanna
    Vreme
    ''Da sam se ja pitala Naši razgovori bi još trajali Menjali bi se samo dani Sobe i ulice Kafanski stolovi Izlozi I prolaznici. Da sam se ja pitala Ti bi bio moja  Prva i poslednja stanica I ne bi bilo potrebe  Napuštati snove  Ni zbog čega. Da sam se ja pitala Sve pesme bi otišle  U najtamniju šuzmu  A mi bismo zauvek hodali Jedno kraj drugog.''   -Brankica Veljković
    Jan 22, 2020 2166
  • 19 Jul 2013
    Avanturacija
    Kada poželiš da odeš u svet bez granica, kada poželiš da doživiš predhodno usnuli san, koji farba tvoj život rečima neopisivih boja, budi dovoljno jak i usudi se da se prepustiš spontanom.Nekada trenutak može da te odvede daleko, da postaneš neko, da postaneš nešto, a isto tako i da proputuješ najlepšim rečima ispisane stranice.Ja smatram da je to najlepši osećaj na svetu. Znaš da si prepušten sebi, ne zavisiš ni od koga, sam biraš svoj put, svoju boju, svoju zastavu, postaješ ČOVEK!Život nije samo škola, posao, sport, već put do škole, iskustvo na poslu, osećaj jačine i samopouzdanje kada se dokažeš kao najbolji.Razmisli o tome šta želiš, kako želiš, koliko ga želiš!Veoma često se u životu osećaš usamljeno. Pa zašto ne bi otišao dalje od granica, da vidiš na koju obalu će te talasi života izbaciti. Treba biti pametan i ne dozvoliti da ti vreme brzo proleti. Uživati u svakom trenutku prepuniti svoj mozak važnim stvarima. Nikad nemoj da dozvoliš da tvoj mozak ne radi ništa, da zatekneš sebe u situaciji da ne znaš o čemu da pričaš. Dođi do trenutka kada kada nećeš znati odakle da počneš, kada će te svaka stvar na koju pomisliš, dovesti do neke vrste ekstaze, uzbuđenja!Probudi taj avanturistički duh u sebi i počni da udišeš sitne varnice života, koje će te odvesti na nebesa.Čovek si, radiš na sebi, otkrivaš i pokrivaš, odbacuješ i zadržavaš, na kraju dolaziš do vrhunca sebe i svoje moći pa tek tada otkriješ koliko si više mogao! Dot dot dotDopunite svoj notes proživljenih stvari, iscrtajte stranice, nakon što ste doživeli avanturu, pa onda pogledajte razliku. :)
    2159 Objavio/la D Boyanna
  • By D Boyanna
    Avanturacija
    Kada poželiš da odeš u svet bez granica, kada poželiš da doživiš predhodno usnuli san, koji farba tvoj život rečima neopisivih boja, budi dovoljno jak i usudi se da se prepustiš spontanom.Nekada trenutak može da te odvede daleko, da postaneš neko, da postaneš nešto, a isto tako i da proputuješ najlepšim rečima ispisane stranice.Ja smatram da je to najlepši osećaj na svetu. Znaš da si prepušten sebi, ne zavisiš ni od koga, sam biraš svoj put, svoju boju, svoju zastavu, postaješ ČOVEK!Život nije samo škola, posao, sport, već put do škole, iskustvo na poslu, osećaj jačine i samopouzdanje kada se dokažeš kao najbolji.Razmisli o tome šta želiš, kako želiš, koliko ga želiš!Veoma često se u životu osećaš usamljeno. Pa zašto ne bi otišao dalje od granica, da vidiš na koju obalu će te talasi života izbaciti. Treba biti pametan i ne dozvoliti da ti vreme brzo proleti. Uživati u svakom trenutku prepuniti svoj mozak važnim stvarima. Nikad nemoj da dozvoliš da tvoj mozak ne radi ništa, da zatekneš sebe u situaciji da ne znaš o čemu da pričaš. Dođi do trenutka kada kada nećeš znati odakle da počneš, kada će te svaka stvar na koju pomisliš, dovesti do neke vrste ekstaze, uzbuđenja!Probudi taj avanturistički duh u sebi i počni da udišeš sitne varnice života, koje će te odvesti na nebesa.Čovek si, radiš na sebi, otkrivaš i pokrivaš, odbacuješ i zadržavaš, na kraju dolaziš do vrhunca sebe i svoje moći pa tek tada otkriješ koliko si više mogao! Dot dot dotDopunite svoj notes proživljenih stvari, iscrtajte stranice, nakon što ste doživeli avanturu, pa onda pogledajte razliku. :)
    Jul 19, 2013 2159
  • 28 Sep 2013
    а ћушке само севају
    читам размишљања о прутићу као педагошком помагалу .батина је из раја изашла ,поменуше и то .ја се онда присетих једног из нашег сокака ,неког Тешића ,што се фалијо : - коју ја смојом батином оплетем има да ме вија за још . . . . ч'ка Мирка смо се сви одреда бојали јер је бијо из бесне фамилије. сви му одреда били унатраг најеђени и деда & отац му ,покојни.имо је 2 сина и воштијо ије сам тако, тек да се туче,да се чуло на други крај Села нашег ,уздунав. сећам се Млађег ,мојега исписника, Милорада ,вазда сав отечен углави ди је Оцу говоријо док га је Овај тамбуро: - чек' само да нарастем - доообро, ал' док не нарастеш ,узвраћо му Татица па камџијом ожежи.негледа ди туче.после се ваљда од једа у њему Мирко ушлогиро па га Милорад није туко кад је малко ојачо ,а обећому.него, ја би о оном другом брату ,Мити.е што је тек тај бијо тукаџија ,да неповерујеш .седимо тако у Плавом Дунаву , кафани и певушимо ,бећарце онако за себе уз шприцере кад неки из Свилоша у пролазу збицикловима ,а насисани, нам почну свирати како неумемо да певамо.а ми ишире по Срему потим препознатљиви. - ма ите утеткину чупаву ,предложи Мита свилошанима међутим 1 одњи се није усагласио са предложеним него зафрљачи соду политру на наш астал што ние могло проћи некажњено ,наравски.изује се Мита да се не склиже по олајисаном патосу па изокрета онако столицом развуче по дођошима без извињења,а бирташ за сваки случај угаси сијалицу да Гостима небуде непријатно да и остали из локала гледе како бијени бивају.метеж општи звоне главе од удараца кад унекоје свилошани ко по договору за врата небили збрисали са бојишта,ал' нећемоћи ове ноћи , тамо стоји главати Слоба као превентива да осујети сличне кукавичке покушаје . . . и шта да кажем, добили лепе батине свилошани па сели на бицикле а ми им гуме малко претог исекли да и случајно по мраку не избуше на џонбавом путу . . . ал' ош ,другу недељу играли наши фудбал баш уњином селу панас после утакнице ( 9:7 било за нас , Милорад им сам 6 завуко) , кошто је и ред, дочекали ти исти кад смо се враћали бициклима кући друмом ,сланцима ,па ожежи понама . опет звоне главе а и леђа .добисмо и ми навијачи ,јебешга ским си тако те и проце-њивају ,немош касти .а највећма лоше прошо Мита ,осто без предњи зуба ,а имо 1 златан међњима . баш прави. е то није мого да прежали јер нема година како је ишо уновисад да му зуб тај навуку за сва времена и дао и новце.за освету оде једно вече,онако пргав ,сам у Свилош,ал на коњу, па про-јаши крозцентар те уђе у њину кафану и са свима што су били тамо се потуче и у општем метежу успе да узјаши и побегне кући, ал га препознали неки ,па се ,није прошло пар дана 1 њин,Сисоје ,ноћу прикраде до Митине куће и запали им камару удругом дворишту ,ал' ветар заокрене и изгоре Милиција ома поред . до патоса. ама све . то није баш пасирало па Командир Паја лепо уапси брезобразног иу сремско митровачку педагошку установу сашњим . . . . ето тако ,уз батине на сваком кораку ,одрастасмо ми ,ратна генерација ,а беху 5десете године века кљокнутог.
    2156 Objavio/la светислав стојановић
  • By светислав стојановић
    а ћушке само севају
    читам размишљања о прутићу као педагошком помагалу .батина је из раја изашла ,поменуше и то .ја се онда присетих једног из нашег сокака ,неког Тешића ,што се фалијо : - коју ја смојом батином оплетем има да ме вија за још . . . . ч'ка Мирка смо се сви одреда бојали јер је бијо из бесне фамилије. сви му одреда били унатраг најеђени и деда & отац му ,покојни.имо је 2 сина и воштијо ије сам тако, тек да се туче,да се чуло на други крај Села нашег ,уздунав. сећам се Млађег ,мојега исписника, Милорада ,вазда сав отечен углави ди је Оцу говоријо док га је Овај тамбуро: - чек' само да нарастем - доообро, ал' док не нарастеш ,узвраћо му Татица па камџијом ожежи.негледа ди туче.после се ваљда од једа у њему Мирко ушлогиро па га Милорад није туко кад је малко ојачо ,а обећому.него, ја би о оном другом брату ,Мити.е што је тек тај бијо тукаџија ,да неповерујеш .седимо тако у Плавом Дунаву , кафани и певушимо ,бећарце онако за себе уз шприцере кад неки из Свилоша у пролазу збицикловима ,а насисани, нам почну свирати како неумемо да певамо.а ми ишире по Срему потим препознатљиви. - ма ите утеткину чупаву ,предложи Мита свилошанима међутим 1 одњи се није усагласио са предложеним него зафрљачи соду политру на наш астал што ние могло проћи некажњено ,наравски.изује се Мита да се не склиже по олајисаном патосу па изокрета онако столицом развуче по дођошима без извињења,а бирташ за сваки случај угаси сијалицу да Гостима небуде непријатно да и остали из локала гледе како бијени бивају.метеж општи звоне главе од удараца кад унекоје свилошани ко по договору за врата небили збрисали са бојишта,ал' нећемоћи ове ноћи , тамо стоји главати Слоба као превентива да осујети сличне кукавичке покушаје . . . и шта да кажем, добили лепе батине свилошани па сели на бицикле а ми им гуме малко претог исекли да и случајно по мраку не избуше на џонбавом путу . . . ал' ош ,другу недељу играли наши фудбал баш уњином селу панас после утакнице ( 9:7 било за нас , Милорад им сам 6 завуко) , кошто је и ред, дочекали ти исти кад смо се враћали бициклима кући друмом ,сланцима ,па ожежи понама . опет звоне главе а и леђа .добисмо и ми навијачи ,јебешга ским си тако те и проце-њивају ,немош касти .а највећма лоше прошо Мита ,осто без предњи зуба ,а имо 1 златан међњима . баш прави. е то није мого да прежали јер нема година како је ишо уновисад да му зуб тај навуку за сва времена и дао и новце.за освету оде једно вече,онако пргав ,сам у Свилош,ал на коњу, па про-јаши крозцентар те уђе у њину кафану и са свима што су били тамо се потуче и у општем метежу успе да узјаши и побегне кући, ал га препознали неки ,па се ,није прошло пар дана 1 њин,Сисоје ,ноћу прикраде до Митине куће и запали им камару удругом дворишту ,ал' ветар заокрене и изгоре Милиција ома поред . до патоса. ама све . то није баш пасирало па Командир Паја лепо уапси брезобразног иу сремско митровачку педагошку установу сашњим . . . . ето тако ,уз батине на сваком кораку ,одрастасмо ми ,ратна генерација ,а беху 5десете године века кљокнутог.
    Sep 28, 2013 2156
  • 30 Sep 2015
    More, ali (zamalo) stvarno
    Montenegro tamo neke godine, more – prvi put posle 8 godina More, jadan, crnogorsko - da dođeš I nauživaš se kao da ti je poslednje letovanje ikada (ovo je sa reklame, da se razumemo).  Posle puno godina, dođoh (službemo, jer drugačije ne bih) i smestih se u polupraznu kuću (pola prazno znači da nije bilo ni jedne jedine žene, sve sami montenigeri klasikusi). Sama ova činjenica implicirala je svakodnevne višestruke posete obližnjem restoranu u cilju podmirivanja sopstvenog napaćenog sistema za preživljavanje (čitaj - stomak).  Činjenica koja je implicirana prethodnim, implicirala je i sledeće saznanje koje ću podeliti sa vama… obilje slobodnog vremena čekajući Godoa.. ili Godolju (kelnerica je bila žensko, bar bih rekao da je tako, poučen iskustvima iz čuvene rečenice pomenute u filmu ). Sve ovo je, naravno, bilo protkano neizvesnošću šta će se desiti kad pomenuta medjed konačno stigne sa tanjirom… (retko je bilo više od jednog tanjira).. treba to nositi…  Da se  “po jutru  dan poznaje”,  dokazao je još ulazak u autobus na aerodromu, kada sam primetio da su u pitanju izuzetno dobri i novi autobusi SA KLIMOM. Odmah mi pade na pamet da nešto ne valja, a to se i obistinilo kada je "ljubazna" organizatora rekla da u hotelu koji smo uplatili nema mesta zbog iznenada zakazanog kongresa neuropsihijatara, pa će nas bez dodatnih troškova smestiti u sličan hotel. Značenje reči “sličan” bilo je u tome što se nalazio na sličnom mestu, par kilometara dalje i što je imao još manje vode nego prvobitno planirani (na recepciji su nam rekli da je juče voda stigla oba puta na vreme).  Da, to je ona voda koja obično teče kroz česmu…  Naravno, bilo je tu i nekih drugih sličnosti koje nismo mogli baš temeljno da proverimo… na primer, kada su nam sa ponosom pokazivali sobe, u prvoj koju su otvorili, na krevetu se nalazilo parče tavanice, a u drugoj je sasvim slučajno od promaje otpao prozor baš u momentu kad smo mi naišli… Pa dobro, dešava se to, eto, maler poterao. A i šta će nam prozori i tavanica u Montenegro, tu nema ni kiše ni vetra… idila belosvetska…  Naravno, izabrao bih sve samo ne to, pa tako završih u kući iz prvih redova ove priče.  Prvi doručak u pomenutom restoranu je ličio na novi vodvilj. U širokom izboru (dva) omleta, ja sam poručio onaj sa sirom, za razliku od nekih mojih sapatnika koji su uzeli drugu opciju (sa slaninom). Posle izvesnog vremena, Godolja se pojavila bacajući tanjir, onako, sa dobrih pola metra visine, u fazonu, dobio si ovo kad već moram da ti donesem. Iako mi omlet nije baš omiljeno jelo, pokušao sam da nađem taj pomenuti sir, onako pažljivo, da ne primeti Godolja,  preturajući po lagano zagoreloj masi (vireći komšijama u tanjir i prepoznajući nešto što je čak i ličilo na neku slaninu)…. Posto i pored najbolje namere nisam uspeo da prepoznam nešto što bi ukazivalo na tragove prisustva sira, upitao sam, pazeći na udaljenost iz bezbednih razloga, gde je ovde sir. Na to sam dobio odgovor: “Hejde jadan, šta zakeraš. Pa prošlo je, nema”. Kasnije tog dana sam shvatio da taj izraz “prošlo je” znači da je nestalo. Ah da, nije to sve… na opšti smeh posle te izjave, lagano odlazeći mečkica je onako preko ramena odbrusila: “ajd jedi tuuuu, vidiš da ti se svi smejuuu”. Od svega je ipak najbolje bilo što sam uspeo da sabijem u grlo to sve i nestanem pre ponovnog pojavljivanja dotične dame… hmm.. dame…  Srećom, NIJESAM je više viđao tih dana. Valjda joj je sledeća smena počinjala sledeće nedelje.  I tako, okružen nekom čudnom prazninom, koju su povremeno prekidali krici iz obližnjeg hotela kada su ljudi shvatili da tog dana voda ipak nije došla oba puta, desilo se da imam vremena da presaberem neke utiske o boravku u CG, pa je ponešto ostalo i da se baci na ovaj sajber papir.  Setih se nekih razmišljana moje prijateljice koja je tvrdila da bi ovde došla da radi godinu dana, da se obogati “ka čovek” i posle da ima za ceo zhivot. Nije verovala koliko ljudi ovde komotno i lepo žive. Barem se tako chini.  Muškarci imaju jahte, čamce, Hammere za automobile, ronilačka odela sa full opremom.  Žene imaju mesečne plate od po 1500 eura (čak i pomenuta mečkica, dakle kelnerica a ne neki mercedes), ne razmišljaju ni o čemu, pa kad zakupe stan, kupe auto i plate kiriju mesečno, još im ostane 1000 eura da žive kao kraljice.  Razmišljala je, kad se uda za crnogorca, ima auto Land Rovera za koji može da zakači onu jahtu od 5000 kubika, dobije sasvim sigurno bar jednu vilu, kojoj bi, naravno dala ime po sebi, pošto bi vec, je l’te – bila kraljica…. I to ne bilo kakvu vilu, nego vilu sa kompletnim video i audio nadzorom, video interfonom, baštu, tj dvorishte sa komplet alarmnom centralom, detektorima pokreta, zvuka, razbijenog stakla, disanja, grickanja noktiju, struganja peta…  Idaelna varijanta joj je bila da joj muž, sasvim slučajno, bude kuvar, čime bi ona stvarno postala žena kralj.  Razmišljam ja… Da mi je da dodjem ovde na godinu dana, da radim ko crnac (da ne kazhem crnogorac) da zaradim za sve to, i josh da mi ostane… Pih… Gde ćeš lepše…  A znate li šta kažu ovde?    Srbija – ah, da to je ono mesto na kome možeš da crnčiš doživotno a i dalje ne možeš da priuštiš auto sa pet brzina i stan sa dve sobe.  Crna gora – ah, da to je ono mesto gde dođeš i već si bogat. Pa što bi onda bilo šta radio???  Heh, samo godinu dana… Samo godinu dana… Ala ih je bogato udao onaj Milo…. A more? Ma koje more… 
    2151 Objavio/la Chupko Chupavi
  • By Chupko Chupavi
    More, ali (zamalo) stvarno
    Montenegro tamo neke godine, more – prvi put posle 8 godina More, jadan, crnogorsko - da dođeš I nauživaš se kao da ti je poslednje letovanje ikada (ovo je sa reklame, da se razumemo).  Posle puno godina, dođoh (službemo, jer drugačije ne bih) i smestih se u polupraznu kuću (pola prazno znači da nije bilo ni jedne jedine žene, sve sami montenigeri klasikusi). Sama ova činjenica implicirala je svakodnevne višestruke posete obližnjem restoranu u cilju podmirivanja sopstvenog napaćenog sistema za preživljavanje (čitaj - stomak).  Činjenica koja je implicirana prethodnim, implicirala je i sledeće saznanje koje ću podeliti sa vama… obilje slobodnog vremena čekajući Godoa.. ili Godolju (kelnerica je bila žensko, bar bih rekao da je tako, poučen iskustvima iz čuvene rečenice pomenute u filmu ). Sve ovo je, naravno, bilo protkano neizvesnošću šta će se desiti kad pomenuta medjed konačno stigne sa tanjirom… (retko je bilo više od jednog tanjira).. treba to nositi…  Da se  “po jutru  dan poznaje”,  dokazao je još ulazak u autobus na aerodromu, kada sam primetio da su u pitanju izuzetno dobri i novi autobusi SA KLIMOM. Odmah mi pade na pamet da nešto ne valja, a to se i obistinilo kada je "ljubazna" organizatora rekla da u hotelu koji smo uplatili nema mesta zbog iznenada zakazanog kongresa neuropsihijatara, pa će nas bez dodatnih troškova smestiti u sličan hotel. Značenje reči “sličan” bilo je u tome što se nalazio na sličnom mestu, par kilometara dalje i što je imao još manje vode nego prvobitno planirani (na recepciji su nam rekli da je juče voda stigla oba puta na vreme).  Da, to je ona voda koja obično teče kroz česmu…  Naravno, bilo je tu i nekih drugih sličnosti koje nismo mogli baš temeljno da proverimo… na primer, kada su nam sa ponosom pokazivali sobe, u prvoj koju su otvorili, na krevetu se nalazilo parče tavanice, a u drugoj je sasvim slučajno od promaje otpao prozor baš u momentu kad smo mi naišli… Pa dobro, dešava se to, eto, maler poterao. A i šta će nam prozori i tavanica u Montenegro, tu nema ni kiše ni vetra… idila belosvetska…  Naravno, izabrao bih sve samo ne to, pa tako završih u kući iz prvih redova ove priče.  Prvi doručak u pomenutom restoranu je ličio na novi vodvilj. U širokom izboru (dva) omleta, ja sam poručio onaj sa sirom, za razliku od nekih mojih sapatnika koji su uzeli drugu opciju (sa slaninom). Posle izvesnog vremena, Godolja se pojavila bacajući tanjir, onako, sa dobrih pola metra visine, u fazonu, dobio si ovo kad već moram da ti donesem. Iako mi omlet nije baš omiljeno jelo, pokušao sam da nađem taj pomenuti sir, onako pažljivo, da ne primeti Godolja,  preturajući po lagano zagoreloj masi (vireći komšijama u tanjir i prepoznajući nešto što je čak i ličilo na neku slaninu)…. Posto i pored najbolje namere nisam uspeo da prepoznam nešto što bi ukazivalo na tragove prisustva sira, upitao sam, pazeći na udaljenost iz bezbednih razloga, gde je ovde sir. Na to sam dobio odgovor: “Hejde jadan, šta zakeraš. Pa prošlo je, nema”. Kasnije tog dana sam shvatio da taj izraz “prošlo je” znači da je nestalo. Ah da, nije to sve… na opšti smeh posle te izjave, lagano odlazeći mečkica je onako preko ramena odbrusila: “ajd jedi tuuuu, vidiš da ti se svi smejuuu”. Od svega je ipak najbolje bilo što sam uspeo da sabijem u grlo to sve i nestanem pre ponovnog pojavljivanja dotične dame… hmm.. dame…  Srećom, NIJESAM je više viđao tih dana. Valjda joj je sledeća smena počinjala sledeće nedelje.  I tako, okružen nekom čudnom prazninom, koju su povremeno prekidali krici iz obližnjeg hotela kada su ljudi shvatili da tog dana voda ipak nije došla oba puta, desilo se da imam vremena da presaberem neke utiske o boravku u CG, pa je ponešto ostalo i da se baci na ovaj sajber papir.  Setih se nekih razmišljana moje prijateljice koja je tvrdila da bi ovde došla da radi godinu dana, da se obogati “ka čovek” i posle da ima za ceo zhivot. Nije verovala koliko ljudi ovde komotno i lepo žive. Barem se tako chini.  Muškarci imaju jahte, čamce, Hammere za automobile, ronilačka odela sa full opremom.  Žene imaju mesečne plate od po 1500 eura (čak i pomenuta mečkica, dakle kelnerica a ne neki mercedes), ne razmišljaju ni o čemu, pa kad zakupe stan, kupe auto i plate kiriju mesečno, još im ostane 1000 eura da žive kao kraljice.  Razmišljala je, kad se uda za crnogorca, ima auto Land Rovera za koji može da zakači onu jahtu od 5000 kubika, dobije sasvim sigurno bar jednu vilu, kojoj bi, naravno dala ime po sebi, pošto bi vec, je l’te – bila kraljica…. I to ne bilo kakvu vilu, nego vilu sa kompletnim video i audio nadzorom, video interfonom, baštu, tj dvorishte sa komplet alarmnom centralom, detektorima pokreta, zvuka, razbijenog stakla, disanja, grickanja noktiju, struganja peta…  Idaelna varijanta joj je bila da joj muž, sasvim slučajno, bude kuvar, čime bi ona stvarno postala žena kralj.  Razmišljam ja… Da mi je da dodjem ovde na godinu dana, da radim ko crnac (da ne kazhem crnogorac) da zaradim za sve to, i josh da mi ostane… Pih… Gde ćeš lepše…  A znate li šta kažu ovde?    Srbija – ah, da to je ono mesto na kome možeš da crnčiš doživotno a i dalje ne možeš da priuštiš auto sa pet brzina i stan sa dve sobe.  Crna gora – ah, da to je ono mesto gde dođeš i već si bogat. Pa što bi onda bilo šta radio???  Heh, samo godinu dana… Samo godinu dana… Ala ih je bogato udao onaj Milo…. A more? Ma koje more… 
    Sep 30, 2015 2151
  • 20 Dec 2015
    Otkucaj
    Kad dođe taj trenutak, Srce te otkuca Situacija se preokrene I tek tako ti purpurna postane omiljena boja.   Ona purpurna boja svetlosnih zraka Koji se prelamaju kroz prozračnu vodu razdraganog potoka Koji se spušta padinama naših planina Pričajući priču beskrajnu, ali lepu U kojoj svaka reč novu nezaboravnu misao ispisuje.
    2151 Objavio/la D Boyanna
  • By D Boyanna
    Otkucaj
    Kad dođe taj trenutak, Srce te otkuca Situacija se preokrene I tek tako ti purpurna postane omiljena boja.   Ona purpurna boja svetlosnih zraka Koji se prelamaju kroz prozračnu vodu razdraganog potoka Koji se spušta padinama naših planina Pričajući priču beskrajnu, ali lepu U kojoj svaka reč novu nezaboravnu misao ispisuje.
    Dec 20, 2015 2151
  • 29 Sep 2020
    Zemljotres
    Zatreslo se okeansko dno pomislih u trenu kada si govorio  onu muziku  one večeri da, baš tu muziku za moje uši izabereš od svih ploča u svome asortimanu i tada se Ivica tektonske ploče povukla za petnaest metara ispod evroazijske ploče bar sam tako nekad negde pročitala i  želela da ti kažem iako tada nisam imala reči za to osim neke pomešane emocije  koju sam osetila pa sam ćutala Pitala sam se  da li si nešto pročitao negde  u dubini moje duše pa sada to sve govoriš ali pade  i ostade tu zarobljeno u vremenu dok kiša nije pala i sprala  sve prljavo dok vetar  nije dunuo i razduvao  sve nečisto Pitaš se čemu to osmehujući se podsmevajući se pošto te podsećam na štreberku ali čudnu štreberku jer jesam vrlo čudna pa me veoma često gledaš  u čudu jer nisi shvatio da si najlepša katastrofa prirode koju sam ikada bila spremna da me razori i inspiriše i da po tebi kasnije želim sve da merim i da od obične munje šapat tvog imena napravim Samo neka bude oluje i sunca Zato zagrli me  I hajde da ćutimo zajedno I pustimo tišinu da priča Otkucaje srca poslušaj Sve će ti reći Svega je u ovom životu bilo Ruke tvoje  neka budu  poslednje utočište  moje.
    2149 Objavio/la D Boyanna
  • By D Boyanna
    Zemljotres
    Zatreslo se okeansko dno pomislih u trenu kada si govorio  onu muziku  one večeri da, baš tu muziku za moje uši izabereš od svih ploča u svome asortimanu i tada se Ivica tektonske ploče povukla za petnaest metara ispod evroazijske ploče bar sam tako nekad negde pročitala i  želela da ti kažem iako tada nisam imala reči za to osim neke pomešane emocije  koju sam osetila pa sam ćutala Pitala sam se  da li si nešto pročitao negde  u dubini moje duše pa sada to sve govoriš ali pade  i ostade tu zarobljeno u vremenu dok kiša nije pala i sprala  sve prljavo dok vetar  nije dunuo i razduvao  sve nečisto Pitaš se čemu to osmehujući se podsmevajući se pošto te podsećam na štreberku ali čudnu štreberku jer jesam vrlo čudna pa me veoma često gledaš  u čudu jer nisi shvatio da si najlepša katastrofa prirode koju sam ikada bila spremna da me razori i inspiriše i da po tebi kasnije želim sve da merim i da od obične munje šapat tvog imena napravim Samo neka bude oluje i sunca Zato zagrli me  I hajde da ćutimo zajedno I pustimo tišinu da priča Otkucaje srca poslušaj Sve će ti reći Svega je u ovom životu bilo Ruke tvoje  neka budu  poslednje utočište  moje.
    Sep 29, 2020 2149
  • 21 Oct 2013
    Поучна прича
      "ПУТ СПАСЕЊА " - једна поучна и душекорисна прича.Један старац, годинама живећи у самоћи у пустињи, пао је у духовну малаксалост и мноштво помисли почело је да мучи душу његову, уливајући му сумњу да ли он иде правим путем и да ли постоји нада да ће трудови његови најзад бити крунисани успехом ?Старац је седео оборене главе. Срце је тиштало, а очи нису пуштале сузе. Сува туга мучила га.Док се он тако мучио у своме јаду, јавио му се анђео Божији и рекаому:"Шта се плашиш и зашто такве помисли улазе у срце твоје?Ниси ти ни први ни последњи који иде тим путем. Многи су већ прошли њиме, многи иду и многи ће проћи њиме и ући у светле обитељи раја.Пођи са мном, ја ћу ти показати разне путеве којима иду синови људски, као и то куда одводе ови путеви. Гледај - и поучи се !"Старац се повинова наређењу анђела, устао је и пошао".Но, тек што је учинио неколико корака напред, он као да се обрео неколико корака ван себе и погружио се у посматрање чудног виђења које се открило његовим духовним очима. Он је видео, лево од себе, густи мрак, као непробојни зид, иза кога су се чули шум, ларма и метеж.Загледавши се пажљивије у мрак он је видео широку реку по којој су се ваљали таласи, напред и назад, лево и десно са људима у њима и кад год би се појавио неки талас пред његовим очима, до његових ушију допирао би неки тајанствени глас који му је објашњавао:"то је талас неверовања, безбрижности, хладноће; а то је немилосрда, разврата, отимања; а то је забаве, зависти и раздора; а то је пијанства, нечистоте, лењости, неверности у браку" и тако даље и тако даље.Сваки талас носио је у себи мноштво људи и час их подизао увис, час их је бацао удубину. У ужасу старац је завапио: Господе, да ли ће сви ови да погину, зар нема наде да ће се спасти ?Анђео му је одговорио:"Пази даље и видећеш милост и правду Божију."Старац је боље погледао реку и спазио на целој њеној површини много малих лађа у којима су седели светли младићи са сваковрсним оруђима за спасавање утопљеника. Они су их све призивали к себи, једнима су пружали руке, другима суспуштали даске и летве, трећима су бацали ужад, а понекад су у дубину спуштали куке и чакље да би се ухватио неко за њих.Али су одзиви на њихове позиве били ретки, а још мање је било оних који су се користили пруженим оруђима спасења.Већина њих одбијали су их са презрењем и као са неком дивљом насладом,погружавали се у ову реку, која је испаравала дим, смрад и гар.  
    2148 Objavio/la ЗРНО ВЕРЕ
  • By ЗРНО ВЕРЕ
    Поучна прича
      "ПУТ СПАСЕЊА " - једна поучна и душекорисна прича.Један старац, годинама живећи у самоћи у пустињи, пао је у духовну малаксалост и мноштво помисли почело је да мучи душу његову, уливајући му сумњу да ли он иде правим путем и да ли постоји нада да ће трудови његови најзад бити крунисани успехом ?Старац је седео оборене главе. Срце је тиштало, а очи нису пуштале сузе. Сува туга мучила га.Док се он тако мучио у своме јаду, јавио му се анђео Божији и рекаому:"Шта се плашиш и зашто такве помисли улазе у срце твоје?Ниси ти ни први ни последњи који иде тим путем. Многи су већ прошли њиме, многи иду и многи ће проћи њиме и ући у светле обитељи раја.Пођи са мном, ја ћу ти показати разне путеве којима иду синови људски, као и то куда одводе ови путеви. Гледај - и поучи се !"Старац се повинова наређењу анђела, устао је и пошао".Но, тек што је учинио неколико корака напред, он као да се обрео неколико корака ван себе и погружио се у посматрање чудног виђења које се открило његовим духовним очима. Он је видео, лево од себе, густи мрак, као непробојни зид, иза кога су се чули шум, ларма и метеж.Загледавши се пажљивије у мрак он је видео широку реку по којој су се ваљали таласи, напред и назад, лево и десно са људима у њима и кад год би се појавио неки талас пред његовим очима, до његових ушију допирао би неки тајанствени глас који му је објашњавао:"то је талас неверовања, безбрижности, хладноће; а то је немилосрда, разврата, отимања; а то је забаве, зависти и раздора; а то је пијанства, нечистоте, лењости, неверности у браку" и тако даље и тако даље.Сваки талас носио је у себи мноштво људи и час их подизао увис, час их је бацао удубину. У ужасу старац је завапио: Господе, да ли ће сви ови да погину, зар нема наде да ће се спасти ?Анђео му је одговорио:"Пази даље и видећеш милост и правду Божију."Старац је боље погледао реку и спазио на целој њеној површини много малих лађа у којима су седели светли младићи са сваковрсним оруђима за спасавање утопљеника. Они су их све призивали к себи, једнима су пружали руке, другима суспуштали даске и летве, трећима су бацали ужад, а понекад су у дубину спуштали куке и чакље да би се ухватио неко за њих.Али су одзиви на њихове позиве били ретки, а још мање је било оних који су се користили пруженим оруђима спасења.Већина њих одбијали су их са презрењем и као са неком дивљом насладом,погружавали се у ову реку, која је испаравала дим, смрад и гар.  
    Oct 21, 2013 2148